Kada sam prethodne godine završio vožnju uz Kanal DTD, bio sam tek na početku… Početku, da vidim šta mi je još preostalo od Kanala što nisam obišao. Krak prema Kikindi deluje potpuno neprohodno za bicikl, ne prolazi kraj naseljenih mesta tako da sam ga zanemario. Ove godine sam odvezao Begej (Begej u tri dana – prvi dan i Zrenjanin – Temišvar biciklističkom stazom). Ostao mi je deo kanala od Bača ka Somboru, a potom ka Bačkom Petrovcu i nazad ka Baču. Sve ostalo sam prošao (na osnovu priložene mape).
Još je jedan razlog što sam odlučio da neke stvari dovedem ili dovodim do kraja. Ova pesma koja počinje rečima iz naslova, a koju sam pročitao u Politikinom Zabavniku.
Sa svim svojim godinama i natovarenim biciklom krenuo sam iz Bača poprilično nasumice. Svi trekovi koji se odnose na ovaj prostor su praktično deo Eurovelo 6 trase i idu asfaltom, a ja bih išao uz Kanal. Srećom do Deronja, a posle i do Karavukova sam stigao sasvim lepo nasipom. Ovde sam morao malo da se udaljim od Kanala, ali ubrzo sam opet bio pored vode. Tada su oblaci za koje sam mislio da se udaljavaju zapravo doneli pljusak. Nije imalo smisla čekati na čistini uz Kanal te sam požurio ka Srpskom Miletiću.
Sve ove godine kako putujem biciklom uspevao sam da izbegnem kišu, ali ne i ovaj put. Bukvalno mokar do gole kože stao sam pod metalnu čekaonicu autobuskog stajališta u S. Miletiću. Čekajući da kiša stane pokušavao sam da osušim majicu, obrišem gedžete i pripremim se za nastavak vožnje. Nakon 13 godina verne službe otkazao mi je i Garminov GPS koji me je pratio na svim putovanjima.
Podsetnik na 90-te godine…
Potrajalo je, ali nastavio sam putovanje i sledeći put se zaustavio kraj Staparske vodice. U sred nigde, manastir uz Kanal, uživao sam u tišini, miru i sjaju blagog sunca koje je došlo posle kiše.
Pomalo tužan utisak čitavog putovanja je da su pravoslavne crkve ovde u besprekornom stanju, ponekad i preterano, sa pozlaćenim tornjevima. Sa druge strane (nekad i druge strane ulice) katoličke su u očajnom stanju. Posledica 90-ih godina.
U Sombor sam stigao vozeći se uz Mostongu i došavši do Velikog bačkog kanala, kako sam se nadao, odlično sam se udao. Maksimalno sam izbegao asfaltne puteve što mi je bila i osnovna namera. Samo na jednom mestu, nakon Doroslova morao sam da se vratim nazad pošto je nasip bio neprohodan.
U Somboru sam zatekao gužvu, tradicionalni XXV Somborski kotlić. Zanimljivo je da je pobednik, kuvar najboljeg ribljeg paprikaša takmičar iz Hrvatske (https://www.soinfo.org/vesti/vest/29214/najbolji-paprikas-skuvao-zvonko-baric/). Utisak godine mi je bila sledeća situacija: Naredno jutro sam se našao na istom trgu u 8 sati ujutro. Kao da je neko čarobnim štapićem uklonio sve stolove, binu, kotliće verovatno i gomilu otpadaka!!! Neverovatno. Sjajan grad.
Nastavak putovanja, prvo putem od prethodne godine
Putovanje nastavljam uz Veliki Bački kanal kuda sam već putovao prethodne godine (https://biking.rs/kraljica-panonija-regina-pannonia/). Cilj mi je bio da još jednom posetim Kraljicu Panonije. Prethodne godine sam je posmatrao preko Kanala, a sada sam spomeniku prišao sa prave strane. Citiraću sebe (iz navedenog linka):
Stižem do Kraljice. Moram da priznam da je ovaj susret ostavio na mene najsnažniji utisak tokom čitave vožnje uz kanal DTD. Neki čudan mir na ovom mestu, više od 150 godina stoji usamljena, na suncu, vetru, kiši… Ne mogu ni sam da objasnim zašto, ali čudan je to osećaj bio za mene.
Sada se vozim uz Mali bački kanal. Čista priroda, njive sa moje leve strane, desno lokvanji, labudovi… a onda, opet usred nigde, most u izgradnji. Ne bilo kakav, ogroman most! Niti sa jedne strane ne prilazi mu neki (asfaltni) put, ali verovatno će i to biti naknadno izgrađeno? Ovde nisam mogao da nastavim uz kanal, morao sam malo okolo.
Na dalje je situacija bila slična, povremeno sam bio uz Mali bački kanal, ali često sam morao i da se udaljim i vozim uređenim putevima udaljenim 500 do 1000 metara od kanala. U Savinom selu dva zanimljiva spomenika.
U Bačkom Petrovcu ću prenoćiti, a prethodno se, na kratko, družim sa biciklistima iz Slovačke. Njih su trojica prošla kraj mene kada sam zastao da se odmori, a zadnji u redu je nosio ogromnu zastavu na barjaku (nešto kao na svadbama). Kada smo se kasnije sreli u B. Petrovcu, shvatio sam da je zastava Slovačka, tj. da su oni Slovaci. Zapravo naša i njihova zastava su gotovo iste, ali jedna je u odnosu na drugu rotirana za 180 stepeni.
Povratak u Bač
Povratak je bio relativno jednostavna stvar, malo uz kanal, malo asfaltom, 40-ak kilometara. Uživam u prirodi.
Još jedno iznenađenje usred nigde. Na Google mapi mi se stalno pojavljivao Lovački dom Tovariševo, pošto ništa drugo i nije moglo da se pojavi. Kada sam stigao do mosta, gde je bilo neophodno da pređem na drugu stranu/obalu ukazao se zaista ovaj Dom. Fina zgrada, a bašta, fotelje sa crvenim jastucima? Dom radi. Popio sam odličan, hladan Neskafe, u prijatnoj, prirodnoj senci. Povremeno prođe neki traktor, neka deca idu na pecanje, biciklom…
Kasnije, u centru Tovariševa Spomenik majoru Mileti Protiću i stradalim u NOR.
Završilo se još jedno lepo putovanje i pojeo sam još jedan slatkiš iz kutije koji treba…jesti sa posebnom pažnjom i uživati u svakom zalogaju kao što to kaže Mario de Andrade u svojoj pesmi.
| Trek za relaciju Bač-Sombor na Wikiloc-u |
| Trek za relaciju Sombor-Bački Petrovac na Wikiloc-u |
| Trek za relaciju Bački Petrovac-Bač na Wikiloc-u |
Bač 2023. (24-26.06.2023.)