Vojvođanski doručak uz ljubaznu i pričljivu (ne preterano) gazdaricu salaša, pa na voz Novi Sad – Beograd (Soko). Danas se konačno stvarno naoblačilo i promiče i slaba kiša.
Na stanici u Novom Sadu gužva. Vozna karta za voz Novi Sad – Beograd je još uvek po promotivnoj ceni. Namerio sam da se provozam Sokolom i proverim kako funkcioniše prevoz bicikla na ovoj liniji. Ali…nestalo je struje. Više od sat vremena čekam da se pojavi voz iz Beograda. Putnici ili razočarani ili besni, a mnogi i vraćaju karte, pošto polazak više nije izvestan.
Konačno, voz stiže, ukrcavamo se i letimo 200km na sat. Samo da je pošao na vreme. Ovaj kiks direktno utiče na to da zakasnim na voz za Vršac. Prijatno vreme za vožnju te odlučujem da krenem biciklom svojoj kući. Kada mi bude dovoljno sačekaću voz na nekoj od usputnih stanica i tako stići u Vršac (red vožnje).
Stresni prelazak pančevačkog mosta dovodi me u raj koji sam očekivao putujući uz kanal DTD. Bare i močvare uz Dunav na pravcu Beograd – Pančevo jesu presušile, ali još uvek kriju mnoštvo ptica. Uživam „za sve pare“. Stvarno je neverovatno da ovim pravcem Pančevo – Beograd nebrojeno puta prolazim(o), a netaknuta priroda je nadomak puta.
Lepo mi ide vožnja, neću čekati voz u Pančevu. Nastavljam dalje, ređaju se selo za selom… plašim se podizanja bicikla i tereta na stanicama koje nisu prilagođene visini voza. Stižem tako i do Banatskog Novog Sela. Još 30km. Nema smisla čekati voz. Već prilično umoran, prešavši 100km biciklom i 70-ak vozom stižem kući.
Kada se za to steknu uslovi, vožnju ću nastaviti od Vrbasa (u nadi da vozovi neće kasniti).
Kanal DTD 2022. (13.08.2022.)