Beljanska bara nadomak Srbobrana

Putovanje nastavljam prateći put koji karakteriše park prirode Beljanska bara. Iskreno, nikada ranije nisam čuo za ovu baru, mada njena lepota to nikako ne zaslužuje. Prethodno nailazim na ograđen prostor koji očigledno krije neku novu, ili staru građevinu koja mi privlači pažnju. Zastajem da fotografišem i ubrzo mi prilazi jedan od dvojice ljudi koji uređuju travnjak. Pita me šta mi je potrebno, a ja njega pitam šta je ovo… šta ima tu, neki podrum, ergela? Njegov odgovor je bio kratak i takav da ću ga uvek pamtiti:

Eh, šta nema…
Beljanska bara - kula

Stižem u samo srce parka prirode Beljanska bara. Zelenilo, ptice, mirna voda… pravi biser prirode. Vikipedija nudi kratak opis:

Beljanska bara predstavlja značajno očuvano vlažno područje, koje se može pohvaliti brojnim retkim vrstama biljaka i životinja u vodenim, vlažnim i močvarnim zaslanjenim staništima. Na njoj se gnezde i zaustavljaju mnoge vrste ptica, a takođe je mrestilište autohtonih vrsta riba

Mnogo potpuniji opis je moguće naći na sajtu Društva za promociju prirode Srbije: https://dpps.org.rs/priroda/beljanska-bara/

Beljanska bara pa pustinja

Na pravcu prema Srbobranu potpuno drugačija slika. Prostrana polja na kojima se vadi nafta, kao da sam iz Amazona prešao u Saudijsku Arabiju.

Beljanska bara - Srbobran

U Srbobranu pauza na trgu koji čuva duh starih vremena, partizanka na pijedestalu i u pozadini crkva. Slično se ponavlja i u narednim selima koja sam obišao…

Na ulazu u Vrbas nailazim na biciklistu koji me je baš dobro nasmejao. „Vrti pedale“ u prazno, a time kao da dovodi u pitanje i sva ova moja putovanja i ono što ih prati. Smejem se, svestan da ja ipak ne vrtim pedale u prazno, moja putovanja su svojevrsna misija od koje neću tako lako odustati.

Ipak, privremeno odustajem. Vreme nije kako sam očekivao, a smeštaj za narednu noć nisam našao na pravcu koji pratim (uz kanal DTD). Povlačim se ka Novom Sadu napuštajući glavni pravac kanala. Žao mi je da nisam svratio do Čarnoka, a čini se da je imalo smisla obići opidum,  keltski  tip  zemljanih utvrđenja, ali… biće prilike.

Čarnok

Preko Zmajeva i Siriga stižem u Čenej i smeštam se na jednom, a večeram na drugom salašu. Pažnju nam je u restoranu (na salašu) svima privukla životinja koja me je podsetila na tekunicu iz Rumunije: https://biking.rs/biciklisticke-staze-u-vojvodini-rudna-kikinda/ a šta je ovo zaista bilo, nisam se dalje bavio.

Preuzmi fajl za GPS uređaj: sa Wikiloc-a

Kanal DTD 2022. (12.08.2022.)

Translate »