Po povratku na tačku odakle sam juče sa Tise krenuo ka Zrenjaninu, zatiče me lepo obeležena staza za bicikliste i pešake kojom započinjem putovanje na Titelski breg biciklom sa konačnim ciljem u Titelu.
Prilično sam se juče „troumio“ da li da krenem iz Mužlje prateći Begej ka Perlezu i Čenti prateći Eurovelo rutu ili da okružim Carsku baru i levom obalom Tise se vratim do juče spomenute čarde, tamo prenoćim, pa krenem ka Titelu ili da uradim ovako kako uradih… Nikako nisam nalazio put/puteve kojima ću nakon tih 17km (vidi sliku) uspeti da se dovezem do Titela. Sada mogu da kažem da je bilo mnogo lakše i bolje nego u mojim planovima i prognozama.
Nadomak Titeskog brega, potencijalne prepreke na putu biciklom do Titela
Priroda i dalje fantastična, put veoma dobar i za razliku od većine puteva koji se prostiru duž nasipa uz reku, ovde je bilo lakše pronaći senku drveća za pauzu i okrepljenje. Uspeo sam fotoaparatom da „ulovim“ i jednu od ranije spomenutih grabljivica, a uskoro sam mogao i da vidim obronke Titelskog brega.
Titelski breg osvojen biciklom
Opet se prisećam Belče (martonos-senta/ ) koji kaže „U ovom malom prostoru naći ćemo planine…“ misleći na Vršačke planine, a ja evo nalazim breg, Titelski. Mada je breg veoma strmo odsečen, nailazim na put kojim ću se popeti. Titelski breg je isto tako Specijalni rezervat prirode, a ako pokrenete link videćete i tekunicu koja mi je pretrčala put malo pre nego što ću poći uzbrdo. Nastavljam vožnju kroz kukuruzišta, neprestano putujući gore, dole. Posle tri dana ravnih puteva ovo mi dođe kao neka zabava.
Mada svih ovih dana posmatram ravnicu, ovaj osećaj da sam „iznad nje“ kao da mi otvara neke nove vidike:
„Promene u našem razmišljanju takođe se mogu desiti ulaskom u katedralu ili gledanjem u more ka naizgled beskrajnom horizontu. Prirodni prostori i prostrana okolina nekako transportuju naše umove negde daleko. Naše razmišljanje se premešta sa dnevnih briga na dublja pitanja. Naša tela postaju beznačajna, a naši umovi privremeno odleću na mesta koja su više mentalno produktivna. Ili se možda naši umovi šire kako bi popunili dostupan prostor. Šta god da se desi, fizička okolina značajno menja naše mišljenje. Imamo nove ideje samo onda kada prestanemo da pokušavamo da ih imamo, a neradno okruženje je ključni deo ovog procesa“. („Budući umovi“, Ričard Votson, 2016.)
Nadomak cilja
Baš sam se dobro osećao na zaravni Titelskog brega. Još prašnjaviji nego što sam do sada bio stižem na asfaltni put neopterećen saobraćajem. Ovuda ću se spustiti u Titel. Put ne postoji na Google mapama pošto ovde osim traktora retko da bilo šta drugo saobraća. Meni je „pao kamen sa srca“ kada sam shvatio da me još manje od 10km deli od cilja!
U Titelu nailazim na crkvu koja je u stvarno žalosnom stanju… ima još puno zgrada koje su zapuštene, zarasle u korov. Ipak, plaža je lepo uređena i kada sam prošli put bio ovde (kovilj-opovo) Tisa je bila nabujala, braon, brza i neprijatna. Sećam se da su bile postavljene i table upozorenja da se ne prilazi reci. A sada, mir i tišinu kvare dva klinca koja se kupaju u reci (ne znaju da se „posle Preobraženja ne kupa u tekućoj vodi“, na šta me nedavno podsetila Jelena).
I malo urbanih tema. U Zrenjaninu sam se suočio sa time da je voda iz česme neupotrebljiva čak i za pranje zuba, to se nastavlja i u Titelu. Ali, zato je tu Smart solarno autobusko stajalište. Apsurdno je ovo vreme u kome živimo.
Tisa 2021. (15.09.2021.)