Konačno, nakon nešto više od godinu dana, opet sam na putovanju biciklom kroz moju, ravnu Vojvodinu. Započinjem putovanje biciklom uz Tisu.
Putujući prethodnih godina često mi je na pamet padala knjiga koju sam davno dobio i pročitao. Darodavac je bio njen autor, gospodin Dušan Belča. Ovoga leta knjiga mi je „pala“ u ruke, pa sam pripremajući se za ovo putovanje neke delove i izdvojio. U mojim tekstovima moguće je naći pripremu za putovanje: https://biking.rs/kako-pripremiti-bicikl-za-duze-putovanje/, a evo kako Belča govori:
PRIPREMA ZA PUTOVANJE
„…moram da kažem da mi ni jedno putovanje, ni kroz jedan drugi predeo na ovoj zemaljskoj kugli, ne bi moglo biti sentimentalno, jer ovde sam ugledao svetlo, čuo prve zvukove, osetio prve mirise, raspoznao prve boje i počeo da razumevam svet, ovamo sam se vraćao iz dalekog sveta i stvarnog i fiktivnog.
Postoji još jedan razlog koji je važan za izbor ovakve teme za putovanje i pisanje, a to je raznovrsnost kakvu malo koji kraj u našoj zemlji i u Evropi poseduje. U ovom malom prostoru naći ćemo planine, pustinju, močvare, najveću evropsku reku i još dve male reke, najveći evropski kanal, bedeme i ustave, šume, vinograde, kukuruzišta, ribnjake i lovišta, najraznovrsniju floru i faunu, vetrove kakvi nigde ne duvaju, zatim nekoliko naroda koji ovde žive i još nekoliko čiji tragovi života još vidno postoje.“ (Sentimentalno putovanje kroz Južni Banat, Dušan Belča, 2003.)
Mada Belča govori o Južnom Banatu, čini mi se da je sve navedeno moguće primeniti i na Vojvodinu. Ne slučajno, u prvoj rečenici nazvao sam je mojom, a zbog Belčinog teksta iz (prvog pasusa) citata.
Par reči o Tisi
Biciklom uz Tisu planiram da reku pratim od ulaska iz Mađarske pa do njenog ušća u Dunav. Malo Vikipedije: Tisa (mađ. Tisza , ukr. Tisa , sl. i rum. Tisa i nem. Theiß) je najduža pritoka Dunava koja deli Bačku i Banat. Njena dužina kroz Srbiju iznosi 164 km.
Na start malo ispred Martonoš me je dovezao moj brat Neša (a u igri su bile i druge ponude i kombinacije – zet Boža, deca…). Put na nasipu je odličan tako da vrlo brzo stižem u Kanjižu. Na šetnoj stazi Tiski cvet pravim prvu pauzu za užinu. Sada sam se približio Tisi na par metara. Ovogodišnje vrelo leto je močvarno zemljište između reke i nasipa pretvorilo u velika prostranstva stvrdnutog blata. Prizor nije preterano lep, a nedostaju mi i barske ptice koje bi ovde tragale za hranom.
Uskoro se pojavljuju obeležja Istočnoevropske rute – Eurovelo 11. Znaci kao da su postavljeni ovog leta, novi, česti i dobro usmereni.
Obala je u Kanjiži lepo uređena, put dobar i nastavljam ka Senti.
U smeštaju, gde ću provesti narednu noć, susrećem se sa parom (verujem da su muž i žena/supruga u pitanju) iz Mađarske koji putuju biciklima istom rutom. Konstatovali smo i da opet imamo rezervisan isti smeštaj za sutra (ali u Bečeju).
Popodne u Senti
Senta ima par veoma lepih zgrada, a posebno se izdvajaju zgrada opštine i spomen vidikovac Senćanske bitke. Pokretanjem linka saznaćete i da „bitka kod Sente nije imala poseban strateški značaj, ali njene posledice su ubrzale konačan završetak neprestanih 15-godišnjih sukoba između hrišćanske i turske vojske na prostoru Ugarske“. [kako je navedeno: Tekst iz knjige Milana Stepanovića “Bitka kod Sente – slika slavne istorije”, Sombor, 2019].
Šetajući centrom Sente ugledao sam ljude koji se nalaze na vrhu vidikovca, nedelja je, ali pomislih možda to i nije problem. Malo izokola stigao sam do ulaza. Počeo sam da se penjem veoma strmim stepenicama, kako to već biva sa vidikovcima, i gotovo stigao do vrha… U pitanju je bila organizovana grupa koja je upravo završila posetu, tako da nisam uspeo da se pojavim na terasi sa koje se pruža „zadivljujući pogled na grad i okolinu“. Ipak, veoma ljubazna službenica TO Senta dala mi je brošuru Sente i ono što smatram prvom nagradom: Biciklističku kartu Potiskog regiona! Spomenula je da je karta početna ideja za regionalni IPA projekat izgradnje biciklističkih staza na području Srbije, Mađarske i Rumunije, čija je realizacija u toku.
Kako je danas poslednji dan višednevne proslave „Praznika dana grada Sente“ (mada mesto nema status grada) u devet sati sam pratio i vatromet za koji se činilo da nikada neće prestati…
Tisa 2021. (12.09.2021.)