Kako pripremiti bicikl za duže putovanje je pitanje koje će postaviti samo oni koji žele da putuju više dana, ali u ovom tekstu možete naći savete i za svakodnevno održavanje i vožnju bicikla.
U članku pod naslovom „Vreme je…“ kada sam se pripremao na put biciklom Vršac-Đerdap-Vršac, napisao sam da „ću ja putujući posvetiti posebnu pažnju pripremama koje su prethodile. Ovo je na neki način sažetak raznorodnih tema sa foruma 2Bike.com i iz drugih izvora, a onako kako sam ih ja video sa idejom da prvi put krenem na duži put biciklom.“
Kako je putovanje bilo dovoljno zanimljivo, ostao sam dužan da ovo napišem (pre svega, samom sebi) pošto uvek postoji mogućnost da će sadržaj koji sledi nekome i nekada biti… inspirativan. A za jedno od 5 osnovnih novinarskih pitanja: „Zašto?“, odgovor se krije u rečenici Jovana Erakovića, poznatijeg kao Jone (vidi: http://blog.b92.rs/user/112454/JOvan-Erakovic—Jone/ i Dunavom na dva točka) koji kaže:
I kad dođe vreme za ono veliko putovanje zbog koga se i počelo sa svime, neće biti mnogo straha i sumnji u sebe ili u druge. Oni koji su marljivo odradili „pripreme“, dobijaju i poseban bonus: na to veliko putovanje na kraju i ne moraju da odu, jer su se već dovoljno nauživali 🙂
Predlog za čitanje: http://www.ciklonaut.com/Kakovako/Mozete.htm
Na forumu 2Bike sam, predstavljajući se, napisao: „Biciklizam je kao rekreacija moja prva ljubav ipak mnogo više sam planinario u poslednjih desetak godina, a sada se ponovo vraćam biciklizmu. Sa zadovoljstvom i dan danas vozim UNIS-ov Mountain Bike sa 18 brzina iz sredine 80-ih godina prošlog veka.“
Prvo treba obezbediti korektan bicikl
Godište navedenog bicikla bio je jedan od prvih „problema“. U razgovoru sa Nešom (vidi: https://biking.rs/donji-milanovac-slobodan-dan/), a na moj predlog, konstatovali smo da postoji optimalnije rešenje. To je da na put krenem Neveninim (vidi: isto) biciklom koji je bitno noviji, relativno malo vožen. Na pitanje: „Može?“ Nevena je pozitivno odgovorila.
U narednom tekstu pisaću o treninzima, a prvi trening me je odveo na buvljak u Pančevu. Pomislio sam da ću tamo pronaći gepek/paktreger/nosač za bicikl. Tako je i bilo, kod jednog prodavca ih je bilo u dovoljnoj količini. Doći ću neki naredni dan, pošto sam tada bio biciklom i nisam imao adekvatnu ideju kako da ga ponesem sa sobom. Ipak, našao sam „ono što nisam tražio“.
Na jednoj „tezgi“ ugledao sam torbu kakvu koriste motociklisti, a kako je bila u formi ranca (u narodu sam poznat kao fan rančeva), nisam mogao a da ne pitam za cenu. Bila je potpuno nova, sa etiketom, ali joj je nedostajao magnet kojim se „lepi“ za rezervoar motora. Krenuo sam u cenkanje i prezadovoljan kupovinom stavio je na leđa. Mislio sam trebaće Neši, on vozi motor. Sva priča se završava tako da je ta torba putovala sa mnom na nosaču iznad prednjeg točka. Kasnije je kući doputovala Post Expresom (vidi: isto).
Kako pripremiti bicikl za duže putovanje – uz malu pomoć prijatelja i sopstvene ideje
U međuvremenu mi je Neša našao bisage koje nisu bile Brand Name, ali su odlično odgovarale mojim zahtevima. Još uvek nisam imao gepek. Nakon dve nedelje od kupovine gore navedene torbe, pošao sam sa Nešom u Pančevo. Prošli smo buvljak uzduž i popreko, ali prodavca sa nosačima (gepek/paktreger) za bicikl NEMA! Veliko je bilo moje razočaranje, ali poslednja tezga u nizu (bila bi prva da smo pošli tom stranom puta ka Kovinu), raj za „biciklističke oči“.
Traženih artikala u izobilju, „rogovi“ za volan, nosači, gume… svašta nešto za bicikl(iste). Čak je i cena gepek/paktreger/nosača za bicikl bitno niža, tako da sam sebe častio i rogovima (baš su mi bili potrebni oni koji se montiraju u cev, a ne na cev volana). Kupio sam i gumirane ručke za rogove i plastični nosač (u njemu je tokom putovanja bio smešten žuti bidon).
Pre svih ugradnji bicikl (ne imenovah ga, Polar Vermont) je bio na kontrolnom servisu „kod Andrije“. Detaljno provereno sve, podmazan. Paralelno sa tim, Neša mi je obezbedio i prednji gepek/paktreger/nosač.
Nakon toga su usledile „male tajne velikih majstora“. Kako delovi nisu bili „prva ugradnja“ trebalo je veštine i upornosti da se sve dovoljno dobro pričvrsti i obezbedi za duže putovanje. U lokalnoj prodavnici šrafovske robe, „kosa im se dizala na glavi“ kada me vide. Kupovao sam po četiri, pet šrafova (može i vijak ili zavrtanj), pa kombinovao profile za drvo i već navedene šrafove za metal, podloške, sigurnosne matice (navrtke) i td i td.
Završio sam i taj posao.
U međuvremenu, posetio sam i Decathlon u Temišvaru. Snabdeo sam se još nekim nebitnim sitnicama, a između ostalog i svojevrsnim nosačem bidona?
Ovaj mi je nosač poslužio da napravim „čičak ploču“. Na nju ću da „kačim“ DOG chaser – rasterivač pasa i biber sprej (vidi: šta poneti). Uspelo je:
 |
 |
Identifikacija
Ključna stvar je bila nabaviti zastavicu Republike Srbije i Grada Vršca. Ovo mi je bilo neobično komplikovano s obzirom da je u toku (doduše, tada već bez naše reprezentacije) bilo Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji. RS zastavicu adekvatne dimenzije našao sam u Beogradu, na „akciji“, cena je bila neverovatnih 50 RSD, ali je trebalo otići do Koteža. Za zastavicu Grada Vršca sam pitao u TO Vršac, novinarnici/suvenirnici/vinarnici Tv Lav. Problem sam rešio tako da mi je zastavica izvezena u „Gravo-vez“-u.
Bilo je tu još i „elastični gumeni gajtani“, prednje i zadnje osvetljenje. Fluorescentne trake i prsluk (opet je donirao Neša), različite male i manje torbice, Bicycle Handlebar Extender i td.
Za kraj: Oni koji su marljivo odradili „pripreme“, dobijaju i poseban bonus: na to veliko putovanje na kraju i ne moraju da odu, jer su se već dovoljno nauživali 🙂
…ali ja sam otišao!
Rekapitulacija svih tekstova napisanih na temu putovanja Vršac-Đerdap-Vršac nalazi se na adresi: https://biking.rs/dunav/