Vožnju uz Tisu završavam etapom koju sam jednim delom vozio već prethodnih godina (pripreme-2019-vojvodina/ i pancevo-kovacica/). Cilj je doći biciklom do Pančeva i „uhvatiti“ popodnevni voz za Vršac.
Prelazim most kod Titela na kome je saobraćaj i dalje regulisan semaforskom signalizacijom (tako je bilo i prošle godine kada sam putovao na relaciji kovilj-opovo/). Na titelskoj plaži i usput na nasipu nalazim još natpisa koji govore o aktuelnom vremenu i ljudima:
Posle Tise, uz Tamiš biciklom do Pančeva
Napuštam Tisu i krećem uz Tamiš. Barska područja su ovde mnogo bolje očuvana, vlažna su i bogatija životom. Uspeo sam ponovo da fotografišem crnu rodu (fotografija na baneru u zaglavlju, detaljnije u: pancevo-kovacica/).
Tu moju fascinaciju pticama objašnjavam sledećim citatom:
Jednom mi je dok sam se šetao baštom, samo na tren na rame sleteo vrabac. Osetio sam toliku radost, znatno veću nego da su mi bilo kakve epolete okačili na rame.
Henri Dejvid Toro
američki književnik (1817-1862)
Negde pred Pančevom skrenuo sam na put koji mi je delovao zgodan za pauzu u hladovini. Tu se preko puta Jabuke (selo pored Pančeva), Tamiš deli u dva kraka, obrazujući u sredini veliku močvaru, za sušnog vremena – ostrvo. Vožnja (ili eventualna šetnja) ovim putem je prava „detoksikacija“ za dušu i telo. Tamiš je na par koraka, lagano protiče, a u gustom zelenilu po neko stablo požutelih listova nagoveštava skoru jesen. Nakon par kilometara susrećem drvoseču koji me obaveštava da ću nazad morati istim putem, pošto je „tamo“, pokazujući na nastavak puta, „voda do ovde“ prevukavši rukom preko svojih grudi.
Nadomak Pančeva
Uskoro stižem do pruge koja spaja Beograd i Pančevo i prelazim preko podloge koju čine razbijene keramičke pločice (neko je renovirao kupatilo), pada mi na pamet „valjda neću da probušim gumu“, a nakon stotinjak metara shvatam da su moja strahovanja bila opravdana. Najgore je to što ću propustiti voz…
Sve ove godine nosim sa sobom „Quick repair spray“ koji bi trebalo brzo da zalepi i napumpa gumu… Guma je uskoro bila napumpana, ali ne i zalepljena… Sva „čudesna pena“ je pokuljala van. Sledi skidanje (zadnjeg) točka, zamena gume, pumpanje konvencionalnom pumpom. Sprint biciklom do Pančeva tj. do Glavne železničke stanice. Nevena je bila sa autom u Pančevu te smo se na stanici našli kako bih bicikl rasteretio i lakše ga uneo u voz. Veliko joj hvala!
Ruski voz juri 100 km kroz ravnicu, ovogodišnjem putovanju je kraj.
Tisa 2021. (16.09.2021.)
Naknadna napomena: Nikada nemojte nabavljati i koristiti „Quick repair spray“. Po povratku, nakon desetak dana, obe gume (unutrašnja i spoljna) su na delu gde je curela navedena pena bile potpuno „pojedene“!!!