Sloba Zvezda, nadimak sve govori, veliki fan Crvene Zvezde, ali ja ću ga pamtiti kao biciklistu. Nije on o tome mnogo pričao, ali je vozio bicikl baš od srca. Na njegovom Fejsbuk profilu našao sam ovaj zapis:
Zdravo ……vi ste mi fb prijatelji. Pa da vam javim Operisan sam od kancerna !’Kaze doktor usesno i da ce jos tri hemoteerapije to biti u redu….A ja resii da ne vozim biciklo 34000 i vise nego cu spustiti na 2000 …Da bih tuenergiju koristio protov kancera……Vidis sta ti je zivot a imao sam planove sa biciklom !!
Od svih mogućih, ovde baš spominje bicikl kao plan! Samo još na jednom mestu spominje bicikl i to kada je položio vozački ispit:
Bicklo je i dalje vozilo broj jedan svakako !!! Kola su ok ali bicklo je zakon
Ali da krenem od nekog ranijeg vremena. Od svih Slobinih akcija, onu koju dobro pamtim pošto smo je izveli u paru je odlazak na jugoslovenski Live Aid. Zapravo bila je to YU rok misija, a istovremeno i Slobina i moja misija.
Yu Rock misija
Prepodnevnim šinobusom uputili smo se u Beograd i dan proveli po ulicama Beograda. Popili smo neko pivo, obišli SKC i muvajući se stigli do Marakane. E, sad da li je i ovaj detalj bio važan, ali Slobi je sigurno bilo drago da se sve dešava baš na ovom stadionu. Kako je bilo na stadionu dobro je opisano na mnogobrojnim internet stranicama, npr.:
Mesec dana pre Live Aida, na beogradskoj Marakani, pred 20.000 gledalaca (po izveštaju Pere Janjatovića), održan je maratonski koncert na kojem je nastupio veliki broj izvođača. Koncert je počeo u 20:00 časova i trajao je do četiri časa ujutru, a jugoslovenska televizija uključila se u prenos u 22:00. Zanimljivo je da je beogradski koncert prenošen u Čehoslovačkoj i na Kubi. (https://www.beforeafter.rs/drustvo/kako-je-nastao-jugoslovenski-band-aid/).
Bila je tu elita jugo muzike u tom trenutku, prebrojao sam sada više od 20 bendova. Piva smo već popili dosta, ja sam bio baš razigran, skakao i pevao, a… Ekipi koja je bila za stepenik niže od nas nije se dopalo moje ponašanje. Možda sam nekoga slučajno i potkačio ili šta već. Uglavnom situacija je pretila da bude posebno loša za mene, jednostavnije rečeno mogao sam da dobijem batine. Nisam bio ta sorta, pa ne bih znao ni kako da se branim. Zbog ovoga pričam ovu priču, Sloba me je spasio, baš! Ovakva situacija je njemu bila poznatija, umešao se, objasnio, smirio situaciju i… ja sam se smirio.
Za milion godina
Do kraja koncerta sa ovim momcima smo delili pivo, pričali i sve je ispalo mnogo, mnogo dobro, a sve zahvaljujući Slobi. Nije slučajno da ovo pamtim i pišem posle skoro 40 godina (koncert je održan 13. jula 1985.). Bilo je stvarno dobro. Sa Dunav stanice prvim (ili drugim) jutarnjim šinobusom vratismo se kući. Još jedan detalj koji pamtim je da sam u Vršac došao samo sa jednim staklom u naočarima, jedno je ostalo negde na stadionu… spale su mi naočare od igre i skakanja, srećom ne od batina.
Sloba Zvezda biciklista, ali stvarno
A bicikl, Sloba Zvezda je vozio bicikl baš od srca (kao što je zapravo i mnoge druge stvari radio). Biciklisti su fanatici (dobro, ne samo oni, ali…). Važan je dobar bicikl, dres, biciklističke gaće, obuća sa „klikom“, pa kaciga, GPS ili slični merači brzine, kadence i još koječega. Oprema zahteva novac, vreme i svu tu posvećenost da bi se vozilo mnogo, brzo, više i brže. Ali sve ovo ne važi za Slobu!
Sloba je vozio jednostavan bicikl (ili grešim), obučen u standardnu sportsku opremu, lagano i ne tako malo/kratko. Njegova relacija (opet, koliko je meni poznato) bila je Vršac – Velika Greda, ne slučajno. Koreni su to. Bila je to vožnja bez opterećenja, bez žurbe, pravo uživanje. Zavidim mu pomalo na tome. Vrlo često smo se mimoilazili, ja kao fanatik, a Sloba kao opuštencija. To što me najviše nerviralo je da sam ja ređe stizao do Velike Grede, mada sam se sav dao u opremu i biciklizam.
Sloba Zvezda je za mene biciklista, pravi. Pamtiću ga tako!
04.03.2024. Pedja