Doline kod Padine – specijalni rezervat prirode

„Doline kod Padine“ čak i dobrim poznavaocima Vojvodine, prirode, ekologije i sl. malo je poznat pojam. U četvrtak, 7. marta 2024. godine održani su 17. Dani zaštite prirode južnog Banata u Tački susretanja. Organizator je bilo kao i prethodnih godina Prirodnjačko društvo „GEA“.  Dejan Maksimović – Maksa u spada u navedenu grupu dobri poznavaoci Vojvodine, prirode, ekologije i sl. On je i sam bio iznenađen činjenicom da za „Doline kod Padine“ gotovo da nije do nedavno čuo. Sa druge strane bio je oduševljen da je otkriveno nešto novo, kao šetaču i biciklisti predložio mi lično da ovo moram da posetim, kad, tad. Svakako nakon prezentacije Ekološkog pokreta Padina (Ekologické hnutie Padina) i ostali su bili pozvani da posete „Doline kod Padine“.

U iščekivanju odgovarajućeg dana za „Doline kod Padine“

Proleće je poranilo i ove godine, ali vetar je bio prilično uporan, kao i uvek u Vršcu i okolini. A za Padinu je trebalo rezervisati i čitav dan. Subota 23. mart je čekirana. Budući Specijalni rezervat prirode je za sada samo zaštićeno područje i prostire se po dužini nekih 7km. Da bi vožnja biciklom imala smisla ideja je bila da krenem iz Vladimirovca, prođem SRP i nastavim kroz polja nazad ka Vršcu. Do Vladimirovca putujem vozom sa sve biciklom.

Krećem od Vladimirovca zemljanim putem koji bi trebalo da me odvede do SRP i Padine. Put je prilično truckav, ali kako se udaljavam od sela postaje sve bolji. Pogled na polja je veoma lep; ili je pšenica već zazelenela površinu ili su polja dobro izorana i poravnata tako da vožnja baš prija. Slabašan, ali ipak prisutan topao vetar duva mi u leđa što uživanje podiže na još viši nivo.

Na pragu budućeg SRP, a sadašnjeg KOV08

Mnogo ranije nego što sam očekivao nailazim na tablu Zaštićeno stanište KOV08. Kasnijim upoređivanjem predloga za SRP i mog kretanja shvatam da će „Doline kod Padine“ počinjati još i ranije. Utisak je sledeći: Deliblatska peščara, ali sa druge strane puta u odnosu na Vladimirovac. Kao da je nekada davno kroz Panonsko more proticala neka podvodna reka ili je strujala neka jaka struja. Još bolje, utisak je kao da se krećem dnom reke koja je presušila. Sve u svemu podseća na deo puta kada se prilazi Zagajičkim brdima iz pravca Grebenca, a istovremeno na nekim mestima zaliči i na sama Zagajička brda.

Malo proleća nedostaje da se sve zazeleni i postane verovatno još lepše i zanimljivije. Na tabli su označeni Gorocvet, Tekunica i Modrovrana i Zlatovrana. Od navedenih sreo sam vrane (ne mogu da definišem koje vrste), njihova gnezda i životinje oko kojih sam u dilemi. Naime, moj utisak je da sam video jednog psa i 3-4 šakala sa njim. Da li su to bili šakali ili samo psi (lutalice) ne mogu da budem siguran. Istovremeno, ne nalazim podatak da se (domaći) psi udružuju ili kreću sa šakalima. Ali kako se radi o istoj vrsti (i šakal je pas) deluje mi veoma verovatno ono što sam video i iz daljine fotografisao (crni pas i žučkasti/sivi šakali).

Put koji vodi kroz „Doline kod Padine“ je odličan kako za bicikl, tako i za šetnju. Da se dolina koristi (po rečima članova EKOP-a, nedovoljno) za ispašu, svedoči čobansko ili pastirsko odmorište. Reč čoban je u nekom trenutku poprimila negativno značenje, pa sam u dilemi da li je uopšte korektno koristiti je. Kako god, na odmorištu tj. na stolu su me dočekala dva neotvorena (i u roku trajanja) piva. Hvala, nisam se poslužio, poneo sam kafu koja mi je bolji saputnik u bicikliranju.

Stari bunar u SRP „Doline kod Padine“

Nadomak Padine naišao sam na bunar koji je zanimljiv sa svojim točkom koji su verovatno vukli konji i tako ispumpavali vodu? Kada sam bio već u Padini tada sam video isti takav bunar, ali obnovljen. Zanimljiva je to priča; Šajbenov bunar restauriran je 2008. godine, a Republika Srbija uvrstila ga je u 50 spomenika kulture pod zaštitom države.

Pre dolaska u samo mesto susreo sam se sa vetrenjačama, prizorima koji još jednom podsećaju na Deliblatsku peščaru, tačnije govore da je ovo deo iste celine, dna Panonskog mora.

Padina je malo, ali veoma lepo uređeno, održavano i čisto naselje koje ima 5263 stanovnika, od kojih je 99% slovačke nacionalnosti. Po rečima članice Ekološkog pokreta Padina (Ekologické hnutie Padina) takav etnički sastav (99% Slovaka) nema ni jedno mesto u Slovačkoj, ali ni na svetu. Naivno slikarstvo je i ovde jedna od turistički privlačnih tema. Prošao sam kroz selo i našao se na početku drugog dela SRP „Doline kod Padine“. Ovaj deo je kraći, ali zanimljiv za izlete, obeleženo je mesto i gde je održan (ili se i dalje održava) Valley Echo Rock Fest. Pratiću malo obaveštenja, možda će biti nekih novih dešavanja.

Bilo je neophodno da se vratim u Padinu i nastavim put ka Ilandži. Put je još uvek dobar, ali kako se približavam Ilandži biva sve gori… zašto je to tako stvarno mi nije jasno. Znači, zemljani putevi oko Padine odlični, oko Vladimirovca, a sada Ilandže u mnogo lošijem stanju. Zaključite sami.

Asfaltom i zemljanim putevima do ćorsokaka, ali i do kuće

Od Ilanže do Janošika vozim se NIS-ovim naftaškim putem, a preko Jermenovaca stižem u Barice i opet krećem zemljanim putevima da se bližim Vršačkim planinama. U Janošiku na kanalu sam zatekao grupu mladih i vrednih ljudi koji uređuju vikend odmorište pošto „sutra imamo takmičenje u ribolovu“. Lepo!

Više puta sam pokušavao da od Vršačkih ritova stignem atarskim putem do Vršca, ali nije mi polazilo za rukom. Ovaj put sam pošao od Barica ka Ritovima odličnim putem, prešao most na kanalu kod Margite i nastavio ka Vršcu pored Laudonovca… Put je bio veoma korektan, ali kao i svaki prethodni put… stigao sam u ćorsokak. Sada sam morao da se nekako probijem do Laudonovca jako lošim putem, a posle da pokušam što pre da dođem do asfalta. Uveliko se smrkavalo. U Vršac sam stigao, a mrak je već pao. Prilično umoran bio sam zadovoljan da sam ostvario i ovaj cilj, posetu SRP „Doline kod Padine“.

Trek za posetu Doline kod Padine – specijalni rezervat prirode na Wikiloc-u

Padina 23.03.2024.

Translate »