Sitnice za biciklistu

Sitnice za biciklistu mogu biti saveti, pomoć i konkretni proizvodi, ali i popdnevna dremka nakon vožnje, dobar ručak i još bolji dezert. Danas sam sebi poklonio i dan odmora, a pisaću i o gore navedenim sitnicama.

Juče sam se prisetio jedne davno zaboravljene aktivnosti poznate u našem narodu pod nazivom „popodnevna dremka“. Nakon toga sam razgledao mnogobrojne vremenske prognoze i zaključio da sam odabrao najprijatniji jul „u novijoj srpskoj istoriji“ (za vožnju bicikla). Sa druge strane shvatio sam i da je vreme za dan odmora (oblaci, vetar i kiša u pojačanju). Obavestio sam vlasnike smeštaja da bih se zadržao još jedan dan. Ukratko, evo kako izgleda taj dan i još neke „sitnice“ koje nisu stizale na red da budu spomenute/prikazane ranije.

Dan odmora:

Nenaviknut da provodim mnogo vremena u zatvorenom, krenuo sam u obilazak Donjeg Milanovca. U hotelu „Lepenski vir“ smo sa decom proveli dva (februar 2004. i 2005. godine) prijatna produžena vikenda. Bazen je bio glavni razlog, ali već 2005. delovalo je da se hotelu bliži propast. U međuvremenu, hotel je privatizovan, bazen je renoviran, napravljen SPA centar, gostiju ima i cela stvar funkcioniše.

Posebno mi se dopalo da su sve terene oko hotela zaposela deca (voze bagi, kotrljaju se, uče mačevanje…). U toku je „MojSuperRaspust“ (kampovi za osnovce), odlično osmišljeno, pokrenite link.

Nažalost, opet kao u ogledalu i ovde se projekti ne završavaju (pogledati: https://biking.rs/vrsac-bazijas/). Ponovo je u pitanju 2013. (baš baksuzna) godina.

Mada vremenski uslovi nisu najbolji, biciklisti prolaze kroz D. Milanovac:

Ipak, gradska plaža je prazna, a talasi prilično snažni:

Pogled uz Dunav i na Trikule je deo odmora, prijatne šetnje dobro uređenim priobaljem.

Nenamerno zaboravljene „sitnice za biciklistu“ u prehodnim tekstovima:

Pre svega želeo bih da se zahvalim svim osobama koje su podržale ovo putovanje tako što su se prijavile za obaveštenja, kao i onima koji su mi uputili mejlove podrške, odnosno svima koji redovno prate moje kretanje i čitaju tekstove. VELIKO HVALA.

Kada me je brat (u daljem tekstu Neša), kome se uveliko zahvaljujem za sve savete, pomoć i konkretne proizvode u periodu pripreme putovanja, pitao „Pa šta ćeš da radiš sve ostalo vreme kad ćeš samo 50ak kilometara da voziš?“ odgovorio sam „Pisaću.“

To je ovih dana zaista tako, a činjenica da to neko i čita daje svemu smisao.

Još neka imena moram konkretno da navedem. To je moja majka Mirjana koja brine da moja ćerka Nevena ima redovne obroke, ali mnogo više zbog toga što mora da nosi „još jednu brigu više“ (što se uglavnom odnosi na brigu oko bezbednosti moga putovanja).

Nevenina bonžita

Nevena je istovremeno zaslužna da tokom čitavog putovanja uživam u slatkišu koji mi ona redovno (a za ovaj put u specijalnoj količini) priprema. Umesto Bonžita, čokoladica i drugih „veštaka“ na meniju su mi kuglice ili pločice koje ona pravi od urmi, badema, oraha, kakaoa. Recept je „tajna“ tako da ne mogu sve da navedem. Dezert je vrhunski, samo prirodni šećer, orašasti plodovi i sve u svemu „zdrava hrana“.

Mnogo je tu još imena (neka sam već pominjao, a neka će biti pomenuta kasnije), ali trenutno nije ni mesto ni vreme.

Negde sam pročitao da „profesionalni“ putnici to rade, pa sam i ja današnji dan iskoristio da sve viškove (odevne predmete, sitnice za biciklistu koje sam siguran da mi više neće biti potrebne, štampani promo materijali i td.) spakovao u torbu koja je bila na nosaču iznad prednjeg točka. Zatim sam je odneo na poštu i poslao Post Expresom (čak sam i kod Kineza kupio mali katanac i „zaključao je“). Stići će pre mene, a ja ću putovati sa 5 kg tereta, manje. Vrlo sam ponosan na ovaj potez, a sutra ću verovatno (u vožnji) osetiti i njegove pozitivne efekte.

Pre nego što sam krenuo na put posetio sam Turistički savez opštine Vršac. Tražio sam promo materijal na engleskom („štampa se…“), dobio sam na rumunskom. U svakom prenoćištu, sa obe strane Dunava, ostavio sam po par letaka o svome gradu. Možda će neko poželeti da ga poseti. Ostalo mi je dovoljno za apartman koji sam već rezervisao u Golupcu.

Kako je danas bilo više vremena, setio sam se da „poskidam“ i fotografije sa telefona, otud još par prijatnih prizora.