Manastiri u Malom Središtu i Mesiću su „Hrišćanski dragulji Vršca“ opisani i prikazani u video zapisima Audio video produkcije „Vila“ (Središte / Mesić). Ono što je meni „zapalo za oko“ jesu suprotnosti koje ih čine na neki način jedinstvenim.
Manastir Središte (ili kako je u davnini nazivan, manastir Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila) se nalazi na severnom delu Vršačkih planina, a manastir Mesić na jugu. M. Središte je „opštežiteljni muški manastir“, a m. Mesić ženski. Prvi je izmešten „500 metara od lokacije starog manastira“ i praktično potpuno nov, a drugi nije menjao svoju poziciju gotovo čitav milenijum (od 1033. godine).
Ne sumnjam da su oba manastira u veoma čvrstoj vezi, a ono što ih sigurno povezuje je Vršački breg. A moja je namera bila i da ih povežem jednom laticom.
Put kojim se ređe ide
Kako se ovim krajem najčešće kreću planinari njima je cilj osvojiti Gudurički vrh, najviši vrh Vojvodine. Staza kojom sam namerio da se krećem samim tim nije preterano interesantna, mada je na mapi označena kao deo Vršačke transverzale.
Pomišljao sam da je staza možda slabije obeležena i neuređena s obzirom da sam na Wikiloc-u našao samo dva treka da je neko prošao ovuda. Pišući ovaj tekst naišao sam i na zanimljiv citat:
Ako stalno težiš da budeš normalan, nikad nećeš znati koliko možeš biti neverovatan.
Tako odlučih (ne prvi put) da ne težim da budem normalan…
Prvi deo puta manastiri u Malom Središtu i Mesiću
Od Vršca do Malog Središta išao sam klasično asfaltnim putem. Mnogo lepše bi bilo ići kroz Mali vršački rit što je opisano u: Mali Žam. Prva obeležena tačka na putu (Waypoint) je manastir Središte gde počinje teži deo ove latice.
Uspon do najviše tačke je širok put sa tucanikom, kako sam ja vozio eBike ovaj deo mi nije bio najteži, ali svakako zahteva priličan napor. Kada se stigne do raskrsnice (fotografija) treba konsultovati mapu ili trek kako bi se odabrao pravi put. Treba skrenuti malo desno na tzv. poljanu i ovde odabrati pravac ka Mesiću.
Bolje da sam krenuo pešice
Sledi konstantna nizbrdica. Ovaj deo puta je zaista neuređen, obrastao i na nekim mestima, za vožnju bicikla neprohodan. Dobar deo puta sam bio primoran da guram bicikl, tj. pešačim. Iako se na putu nalaze relativno slabo vidljive planinarske oznake (beli krug, oivičen crvenom bojom) i putokazi, postoje mesta na kojima nije jasno kuda nastaviti.
Koliko možeš biti neverovatan
Sve dileme sam uspešno rešavao, ali tada se pojavilo ovo srušeno stablo…
Prvo je drvo, a drugo ja koji svom snagom čupam bicikl težak 30-ak kilograma između grana istog. Da je bicikl lakši, bilo bi lakše preneti ga, ali i teže popeti se do raskrsnice. Tako da…
Manastiri u Malom Središtu i Mesiću i alternative
Stigavši u Mesić bio sam zaista srećan da sam prošao ovim putem i da sam povezao dva manastira. Ovo je definitivno najteža vožnja u mojim laticama.
Bilo je ovo nezaboravno iskustvo, ali postoje i druge alternative za šetnju/vožnju oko Guduričkog vrha (pogledajte mapu u vrhu teksta). Na sajtu Staze i bogaze opisao sam i prikazao Gudurički vi(si)nski krug, a u narednom tekstu (Mali Žam) je i bonus trek za obilazak vinograda u podnožju ovog brda. Uz ovaj tekst bonus je vožnja pored vršačke/mesićke brane ka putu za Kuštilj.
Bonus (ka putu za Kuštilj – kroz njive)
[sgpx gpx=“/wp-content/uploads/gpx/99 Kustilj bonus.gpx“]