Biciklom uz Drinu vozio sam se u septembru 2023. godine. Pre ove vožnje mali pogled u istoriju. Tokom 2021. godine shvatio sam da mi ponestaje dobrih ideja i puteva kojima bih se vozio kroz Vojvodinu. Gotovo da nema većeg mesta, opštine grada u Vojvodini kroz koji nisam prošao biciklom u proteklih 3-4 godine. Prva mi je ideja bila da nabavim bicikl koji će me voziti po, za razliku od Vojvodine, brdovitoj (užoj) Srbiji. U jesen 2021. godine ovo sam rešio kupovinom pedelec-a (pogledati napomenu u: https://biking.rs/kanal-dtd-rekapitulacija/).
Tokom 2022. i 2023. iscrpeo sam sve vojvođanske biciklističke staze (isti link). Bilo je vreme za teritoriju uže Srbije (ako dobro koristim ovaj pojam). Razmišljao sam o okolini Valjeva, planinama i rekama u ovom kraju, ali… Na forumu https://www.2bike.rs/forum/ našao sam predlog/predloge za vožnju bicikla uz Drinu i napravio plan.
Biciklom uz Drinu plus Tara
Voziću se biciklom uz Drinu od Loznice do Bajine Bašte, popeću se na Taru. Voziću se po Tari, a vratiću se bosanskom stranom uz Drinu ponovo u Loznicu. Procena je da će mi biti potrebno pet, šest dana. U tekstu koji sledi opisaću putovanje uz Drinu duž obe obale, a u narednom tekstu vožnju po Tari. Nije hronološki, ali je smislenije.
Auto sam 15. septembra popodne ostavio u Loznici (pogledati: https://biking.rs/savska-ruta/) i biciklom se odvezao do Malog Zvornika. Procenio sam da bi mi više od 100km vožnje do Bajine Bašte u jednom danu bilo previše (vožnju biciklom doživljavam kao uživanje, a ne kao trku i muku). Prespavao sam u neočekivano prijatnom motelu na graničnom prelazu u Malom Zvorniku. Odlična cena, prijatno osoblje, prodavnica i kafić koji rade celu noć… ako ogladniš u kasne sate, kao što ja jesam.
Naredno jutro je bilo je oblačno, ali toplo. Prognoza nije predviđala kišu. Napustivši Mali Zvornik vozio sam se uz obalu Zvorničkog jezera, a na suprotnoj obali u izmaglici se budio i Zvornik. Pažnju mi je privukla crkva na suprotnoj obali. Neobična građevina, arhitektura koja zbunjuje? Ako sada nisam bio siguran nakon par dana, u povratku, potvrdio sam da je u pitanju pravoslavna crkva. Za minaret koji se na narednoj fotografije nazire u daljini nisam imao dileme.
Priroda je nadalje bila zaista fantastična, a oblaci su samo naglašavali zelenilo sa obe strane jezera. Put nije bio opterećen, bilo je vozila, ali ne nekih teških kamiona, šlepera i sl.
Urbano, urbano…
Nadao sam se voziću uz reku, nešto kao u Vojvodini po nasipu, ali prevario sam se. Po napuštanju obala Zvorničkog jezera put se udaljava od reke. U daljini se nazire drvored ili šumarak uz reku, ali reka je nevidljiva. Put i reku najčešće razdvajaju polja kukuruza, poneki voćnjak, ali više nego često novoizgrađene, moram da ih stavim pod znake navoda „vikendice“. Možda grešim, ali čini se da je kao posledica Kovida/Corone mnogo plodnog zemljišta konvertovano u građevinsko zemljište. Možda je i ranije to bilo?
Mnogo je onih koje su završene, useljene, ali još više je onih u izgradnji. Dakle, urbano!
Vozim se tako Podrinjem, a nadam se Tari.
Stižem u Ljuboviju, najveće mesto na putu do Bajine Bašte. Podne je, vreme za užinu ili lagani ručak. Nešto što deluje kao centar mesta ne nudi preveliki izbor. Tri četiri pekare, ali ni u jednoj nema bureka ili pite sa šampinjonima, što sam planirao da pojedem… Biram lepinju sa kajmakom. Popih kafu i nastavljam dalje. Vreme je idealno za vožnju, delimično oblačno, toplo i bez kiše.
Polja kukuruza su i dalje između mene i Drine. Kad je tako, bilo je vreme da se podsetim kukuruznih polja na pravcu od Kulpina do Ravnog Sela (https://biking.rs/vrbas-kula-povratak-na-pravac/). Kao i tada zasula su me jata mušica i to je trajalo, trajalo… Kako je put izdignut iznad kukuruzišta veoma jasno se vide oblaci mušica, kao da dim kulja iz kukuruza?
Kako se bližim Bajinoj Bašti, evo i reke i pecaroša ili mušićara – https://www.musicar.rs/musicarenje-lipljana-na-drini/
Kako god, mušice su tu!
Konačno, stižem u Bajinu Baštu tj. par kilometara pre nje. Smeštaj koji sam odabrao je vrlo loš, ali biće dovoljan za jednu noć. Podmetač za čašu ga dobro opisuje, ali Tara je tako blizu. Jupi!
Povratak uz Drinu (bosanska strana)
Povratak tj. vožnja bosanskom stranom uz obalu Drine lično mi je mnogo više prijala (i pored nekih nezgodacija, o čemu više u nastavku). Od Bajine Bašte priroda i samo priroda. Nema naselja, vikendica, pa ni polja, dosta je brdovito. Saobraćaja gotovo da nema. Uživam! Po neka kuća, manje naselje i reka prilično blizu. Ono što sam želeo da vidim, stanem, odmorim na srpskoj strani, konačno nalazim ovde. Lepo uređena odmorišta, klupe, prilaz reci. Prvo je u odličnom stanju, naredno je zapušteno, prljavo, ali ipak funkcionalno.
Na ovom delu puta sam doživeo i da mi iz kola/automobila mašu i pozdravljajući me, a jedan čovek koji je stajao pored traktora me je oduševljeno pozdravljao i povikao, „Bravo! Samo napred… „. Na reci sam ugledao i prvu pticu raspoloženu za fotografisanje… Srećan i zadovoljan stižem u Bratunac. Ovde sam se iskreno nasmejao, sam za sebe – Pekam u Bratuncu (vidi: Mućke). To zadovoljstvo nisam mogao da propustim. Kafa je bila odlična, a cena prijatno iznenađenje nakon Bajine Bašte (više u tekstu o Tari).
Nastavljam dalje ka Zvorniku. Sve češće sam pogledavao u nebo i plašio se da će vrlo prijatnu vožnju pokvariti kiša. Oko podne to se i dogodilo. Pljusak! Sakrio sam se u pokriveni senik prve kuće na koju sam naišao. Domaćica se bavila po dvorištu, pa popričasmo… Kiša nije dugo trajala, te nastavih putovanje. Vozači koji su me obilazili bili su oprezni, tako da me vodom koju su točkovima podizali sa asfalta nisu okupali. Sada sledi pravo iznenađenje.
Leptirica
Stižem u selo Zelinje, još jedno u nizu, kad… lepa, čini se i skoro postavljena info tabla. Mnogobrojne fotografije na ovom blogu govore o mojoj opsesiji info tablama. Stajem iako se novi pljusak približava.
U Zelinju je snimljen legendarni horor film Leptirica, film o prvom srpskom vampiru, Savi Savanoviću. Na tabli su mnogobrojni zanimljivi podaci, a pored vodenice odmorište, ozidani roštilj i rečica koja je u neka bolja vremena pokretala mlinski točak. Divno mesto za predah, čini mi se da je pored mlina bio i restoran, ali ne bih da tvrdim. Oduševljen sam i nadam se da će još neki put posetiti ovo mesto i voziti ovom trasom.
Leptirica na Youtube: https://www.youtube.com/watch?v=c0Z_AQDYY84
Stižem do mesta gde se u Drinu uliva Drinjača, ovde se istovremeno slabo prometni put priključuje na magistrali M19 veoma opterećen pravac od Sarajeva ka Zvorniku, a potom ka Srbiji.
Komplikacije na putovanju biciklom uz Drinu
Sada vožnja postaje muka, puno kamiona, vozila, tuneli. Na jednom mestu su radovi na putu kontrolisani semaforom pa mi to pruža dobru priliku da vozim izvesno vreme, a kada čujem da stiže kolona koju je pustio semafor, stanem pomerim se pored puta. Nakon jednog tunela sačekao me je novi pljusak. Opet sam se sakrio pod strehu prve kuće. Domaćin je samo provirio kroz ulazna vrata i mahnuo mi…
Kako je stala kiša krenuo sam i ubrzo ugledao restoran, kako je vode na putu bilo toliko da mi kupanje ne gine… seo sam da ručam. Odlična čorba, lep pogled na Drinu, restoran je Drinski raj i bilo je vrlo pametno što sam ovde sačekao da se put osuši.
Do Zvornika potom nastavljam punim gasom. Zvornik deluje prilično novokomponovano, a najduže sam se zadržao pored crkve sa početka teksta. Čudna građevina, a naredni dan će biti i osveštana, razglas radi punom parom, okolo je vašar u najavi… Nastavljam ka prelazu Mali Zvornik i ponovo noćim u Oazi. Sutra do Loznice, preko suncem obasjane Banje Koviljače, bicikl na auto i povratak kući! Završeno je putovanje biciklom uz Drinu.
Konstatujem da mi je pukla opruga na sicu, a o tome više u tekstu o putovanju Tarom…
| Trek za relaciju Bajina Bašta – Bratunac – Zelinje – Zvornik – Mali Zvornik (bosanska strana) na Wikiloc-u |
Drina 2023. (15-16. i 19-20.09.2023.)