Jutro je bilo bistro, a ja odmoran i spreman za put biciklom do Zrenjanina. Doručkovao sam sada na keju uz Tisu, da zaboravim prethodno veče. Naime, Bečej je sinoć bio prekriven belim dimom koji se polako „vukao“ po gradu i priobalju. Krenuo sam u večernju šetnju uz Tisu, ali sam sve vreme bežao od ovoga „užasa“. Ispostaviće se da je to tretiranje komaraca uz obalu, „sa zemlje“… pa dobro, ima smisla.
Na ovom mestu i kanal Dunav-Tisa-Dunav prvi put „susreće“ Tisu, tu je i prevodnica/šlajz, ali po ustajaloj vodi ne bih rekao da je neko skoro koristio njene mogućnosti, a možda se i varam.
Od Tise se udaljavam toliko da bih prešao DTD na prvom mostu i opet joj se vraćam. Krećem se kroz Park prirode „Stara Tisa“ i Specijalni rezervat prirode „Ritovi donjeg Potisja“, na obali nema naseljenih mesta tako da je putovanje isključivo kroz prirodu. Uživam u zanimljivim „kreaturama“ priobalja.
Prašina i druge „nepogode“ na putu biciklom do Zrenjanina
Ptice slabo viđam, uglavnom su to neke grabljivice. One koje ne vidim, u šumi pijuću, klikću, krešte, kokodaču… Ponekad neka poleti, a od svog tog prostranstva jedna je uspela i da me „overi“, a kako naš narod kaže da to donosi sreću nisam joj zamerio. Vlažne maramice, kao redovna oprema , bile su dovoljne da „odstranim suvišno“.
Istovremeno prašina sve više „osvaja“ bicikl, mene u Zrenjaninu čeka tuš, a on će morati da sačeka do Vršca..
Pored par nebitnih objekata nailazim i na Motel „Treća rampa“, ime sve govori, ali niko ga danas nije otvorio, a ni gostiju, nažalost, nema. Pored je i spomenik žrtvama II sv. rata. U ovom miru, tišini, na osami, spomenik stvarno izaziva posebna (neprijatna) osećanja i priseća me i na neke ne tako davne i ne tako daleke ratove.
Ove neme i nevine žrtve podsećaju me na citat iz Politikinog Zabavnika (pogledaj: predigra):
Putovati je skoro kao razgovarati sa ljudima drugih stoleća
Rene Dekart (1596-1650)
Preko mosta ili skelom?
Sledi pravo iskušenje, ispred mene je skela koja prevozi uglavnom traktore, poljoprivredne mašine i sl. mogao bih njom da „pregazim“ Tisu, ali to bi pokvarilo moj plan da se sve vreme držim desne obale. Odustao sam od te ideje, još 8 kilometara me deli od neminovnog zrenjaninskog asfalta.
Stižem na Žabaljski most. Sledi 18 kilometara biciklom do Zrenjanina, ka smeštaju putujem po asfaltu gde konstatujem da su mi točkovi bicikla poprilično deformisani od vožnje po svim juče navedenim, a svih ovih dana voženim podlogama. Bicikl mi „šeta“ i „zanosi se“ kao da je pijan. Ovo će me pratiti i sutra, dok se ne dokopam zemljanog puta, pošto se to tada manje oseća. Inače, shvatio sam da nije bilo potrebe da skrećem u Zrenjanin, mogao sam da prenoćim u čardi kraj mosta, ali sad, šta je, tu je. Prenoćio sam u „Mađarskoj sobi“, tj. jednoj od njih.
Tisa 2021. (14.09.2021.)