Sunčano jutro nagoveštava prijatnu vožnju biciklom do Bečeja. U razgovoru sa gazdaricom/vlasnicom smeštaja u kome sam prespavao saznajem da je njen otac koordinator projekta biciklističkih staza. U prethodnom tekst sam ih spominjao (martonos-senta). Obećao sam da ću se vratiti u Sentu kada ih završe. Treba ovde napomenuti da ovo nije moj prvi prolazak/boravak u Senti: kikinda-senta).
Drugi dan predviđa nešto dužu vožnju biciklom do Bečeja. Usput su Ada, Mol, Bačko Petrovo Selo… U svakom mestu postoji uređena plaža/izletište uz Tisu. Mobilijar je u odličnom stanju, sve je čisto, trava podšišana i pravo je zadovoljstvo boraviti u ovim oazama mira i tišine. Nisam planirao, ali baš su mi prijale duže pauze na ovim divnim mestima.
Plaža i izletište „Tisa“ Ada 
Plaža i pogled na Tisu u Bačkom Petrovom Selu
Ono što sam danas primetio je činjenica da sam vozio po: utabanoj zemlji, pesku, šljunku, prašini, pokošenoj i nepokošenoj travi, tucaniku, kaldrmi, betonu, betonskim pločama i asfaltu! Verovatno sam nešto zaboravio (naknadno dodato: tucana cigla i crep – ovo je kraj u kome su česte fabrike navedenog građevinskog materijala), ali da li ima još neke pogodne podloge za vožnju bicikla? U tom duhu, evo još malo Dušana Belče koji kaže:
SEĆANJE NA BANATSKE VOZOVE
„…nema više starih načina putovanja. Ko sada pešači od mesta do mesta, pa onda usput posećuje rođake? Ko sada putuje zaprežnim kolima stotinak kilometara, pa spava negde na putu pod drvetom ili kod nekog prijatelja u usputnom selu. Radost takvog putovanja je sada nepoznata, proleće se pored kuća, preko mostova, pored lepih pejzaža, pretiče se i juri neznano zašto, kao da će cilj izmaći.“ (Sentimentalno putovanje kroz Južni Banat, Dušan Belča, 2003.)
Vojvođanski tornjevi viđeni u vožnji biciklom do Bečeja
Upravo na biciklu imam priliku da „proživim“ ova stara vremena. Lepih pejzaža je pregršt, ali danas mi posebnu pažnju privlače tornjevi crkava koji izviruju iz naselja kojima se približavam. Prosto je neverovatno koliko različitih crkava je moguće videti u tako malo prostora. Svaki toranj je drugačiji…
Na glavnom trgu u Bečeju jedna pored druge, katolička i pravoslavna crkva. Nezahvalno bi bilo razmišljati o tome koja je lepša, pošto je tu i gradska kuća koja ima svoj toranj – rekao bih sahat kulu, mada nisam siguran da li je to adekvatan izraz. Uhvatio sam sebe da „hejtujem“, ali od sve ove lepote „neko“ se setio da na trg postavi „modernu fontanu“ tj. vodu koja izbija iz pločnika, pa je još i osvetljena raznim bojama. Rekao bih „kićerica“ kojoj tu nije mesto, ali… Realno, golubovi su presrećni i neumorno se kupaju u njoj, ako je to neka uteha.
Danas sam se malo zabrinuo pošto su nakon Ade „nestale“ oznake Eurovelo 11 rute, ali u Bečeju su se ponovo pojavile. Razlog tome je što sam išao „alternativnom“, a ne „glavnom“ rutom (ne slučajno, glavna ruta se više od 50% bazira na asfaltu, a gore sam već objasnio šarenilo podloga kojima sam se ja vozio sa uživanjem).
Tisa 2021. (13.09.2021.)