Biciklijade su postale moja opsesija ove godine. Šest godina uglavnom putujem sam, a sada sam se opredelio za grupne vožnje. Na Facebook stranici Biciklijade u Srbiji objasnio sam da mi je želja „da učestvujem na što većem broju biciklijada u Srbiji (i šire)“.
U međuvremenu sam čitao (i pisao rezime za 30. okrugli sto o darovitima u Vršcu) sledeće:
…gotovo da se svi slažu u jednome, a to je da vlada velika oskudica za srećom. Waldinger i Šulc smatraju da su u „najdužoj ikad sprovedenoj studiji/istraživanju o sreći“ našli odgovor: „Šta život čini ispunjenim i smislenim? Jednostavan, ali iznenađujući odgovor je: odnosi. Što su naši odnosi jači, veća je verovatnoća da ćemo živeti srećnije, zadovoljnije i zdravije.“
Robert Waldinger i Mark Šulc u knjizi Good life [Dobar život]
i Mikail Dalen u knjizi Happiness Made Easy: The Science-based Steps to Feel Just a Bit Better [Sreća olakšava: koraci zasnovani na nauci kako da se osetite samo malo boljim]
Između ostalog, inspirisan i ovim rečima krenuo sam na biciklijade.
Preskočio sam majske biciklijade (Subotica, Novi Beograd…), ali u junu sam bio vredan.
Biciklijade – predigra za Šabac
Učešću na ovoj biciklijadi prethodila je vožnja po Fruškoj Gori. Vozio sam se godovo svuda po Vojvodini, ali Fruška Gora mi je nekako izmicala, pre svega zbog konfiguracije terena. Konstantno gore-dole nekako mi je i kod pešačenja (koje sam na FG često praktikovao) ubijalo volju, ali sada sam rešio da je odvezem čitavom dužinom (i nazad). Ovome je svakako doprinela i činjenica da sada vozim pedelec (pogledati Napomenu).
Petak je bio namenjen kratkom zagrevanju. Napravio sam neku svoju verziju obilaska (pešačke) staze pod nazivom „Čortanovačka magija“.
Spustivši se niz padine Fruške gore došao sam na samu obalu Dunava. Čortanovačka plaža je poznata po činjenici da je na njoj sniman film Varljivo leto 68. Na samoj plaži se nalaze table sa zanimljivim detaljima sa snimanja, a i na Vikipediji stoji da je:
Čuvena scena na plaži, snimana 5. oktobra na Dunavu, kod sremskog sela Čortanovci, na obroncima Fruške gore. U strahu da više neće biti sunčanih dana, koji bi podsećali na leto, sve scene na plaži su snimljene u jednom danu.
Moja poseta je bila poslednjeg dana maja, a oblaci nad Dunavom su podsećali na oktobar. Provozavši se vrlo lepom Čortanovačkom šumom, ponovo sam se popeo na Frušku Goru. Nebo se raščistilo i pogled ka suprotnoj obali Dunava i Koviljsko-Petrovaradinskom ritu nagoveštavao je lepu vožnju za naredni dan.
Utisak koji sam poneo iz ove vožnje je da je šuma poprilično urbanizovana pre svega betonom tj. nadvožnjakom (Viadukt Cortanovci) tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Novi Sad. Uporedo sa ovim, niklo je i bezbroj vikendica, ali jedna stara zgrada privlači pažnju.
Fruška Gora – stara i dobra poznanica
Prvoga dana juna vozio sam bicikl grebenom Fruške Gore. Ranije kao planinar upoznao sam sve lepote Fruške Gore, a sada bih se podsetio biciklom. U to vreme, a to nije ni bilo tako davno (~ 10 godina) kada bismo dostigli sa padina ovaj put nazivali smo ga Partizanski put. Mnogo godina unazad on je nosio ovaj naziv. Sada samo početak, od Banstola, Gugl mape prepoznaju kao Manastirski put, a posle nema nikakvog naziva. Ali, mnoge stvari su se promenile. Beležim one najsvežije.
Uz put su postavljeni znakovi koji upozoravaju na prelazak životinja preko puta… istovremeno nisam video znake koji bi podsetili vozače motornih vozila na prisustvo biciklista. Zapravo, bilo je mnogo pritužbi na ovaj put pošto je godinama bio u veoma lošem stanju. Konačno, asfalt je gotovo čitavom dužinom zamenjen, ali to je samo navelo vozače da voze brzo, bahato, neodgovorno i slično. Ali i to je cena napretka.
Kada smo već kod naprednih ideja, bukvalno juče (31.05.2024. – proverio sam u medijima) svečano su puštene u rad Solarne stanice – punjači za el. bicikle i trotinete. Nisam baš siguran koliko je ovo svrsishodno (posebno za bicikle), treba poneti punjač, sedeti i čekati da se baterija napuni… Tako se ne ide u vožnju. Kako planinar ne polazi na put bez flaše (ne flašice) vode, tako e-biciklista ne polazi u vožnju bez napunjene baterije… ili grešim. No, nije loše da iste (stanice) postoje, ali nešto mi je još čudnije. U vreme kada na svakoj ambalažnoj kesici jasno stoji ovakvo upozorenje:
na punjačima koji proizvode i odaju 220V nema bilo kakvog upozorenja. Onaj koji ih je postavio treba dobro da razmisli o ovome.
Svakako priroda je lepa, vreme je ovoga dana takođe bilo prijatno i vožnja od Banstola do Rohalj baza i nazad mi je zaista prijala.
Zelena biciklijada u Šapcu
Nedelja, dan za biciklijade. Za ovu biciklijadu je bila neophodna prethodna prijava.
Deo najave organizatora: Ovogodišnja ZELENA BICIKLIJADA, osma po redu, odvešće nas u posetu živopisnom mačvanskom selu Lipolist prepoznatljivom po predivnim drvoredima lipa. Sa centralnog gradskog trga u Šapcu krenućemo oko 10 časova i rutom dugačkom nešto više od 18 kilometara kroz Kasarske Livade, Bogosavac i Stari Lipolist stići na naše odredište. Više na: https://www.facebook.com/events/964085091711019?ref=newsfeed
Na trgu u centru grada je svakako već veliki broj biciklista svih uzrasta. Podela majica i bonova za ručak je dobro organizovana. Za početak, zajednička fotografija.
Oko 200 biciklista svih uzrasta vozi ulicama grada, Šabac je ozeleneo. Tempo je korektan tako da se nismo previše razvukli. Zastao sam i snimio kolonu, trebalo je dva i po minuta da svi prođu. Korektno.
Odmor u Lipolistu – odlična organizacija biciklijade
Vožnja je protekla u najboljem redu, priroda i selo su lepi, vozači poštuju policijsku pratnju. Stižemo u prostrano i hladovito dvorište Osnovne škole u Lipolistu. Za mlađe je postavljen i biciklistički edukativni/takmičarski poligon, a stariji odmaraju. Podela ručka koji je donela ketering služba funkcioniše odlično. Evropski centar za ekologiju je zaista u svakom pogledu organizator kakvog bi svako poželeo. Svaka čast!
Prva biciklijada u ovoj godini ostaće mi u lepom sećanju. Po povratku u Šabac, pakujem bicikl na auto i stižem u Loznicu kod brata Dejana (već spominjan u https://biking.rs/savska-ruta/) na slavu.
Šabac, 02.06.2024.