Davna mi je želja bila da posetim Koviljsko – petrovaradinski rit. Napustivši Savsku rutu uključio sam se u (jednu od) Sremskih ruta, obe su opisane, obeležene i sl. na sajtu http://www.srembike.rs/rs. Ovaj sajt bio mi je (jednim delom) inspiracija za ovo putovanje. Vozio sam uz Frušku goru, sporednim putevima. Čak i ovde su prisutni teški kamioni kojih ima na svim putevima od Novog Sada ka Rumi, Beočinu. Neprijatno, posebno zbog prašine (koje se nagutah).
Odmor kraj manastira Krušedol, u vreme kada „sezonski grip postaje vansezonski“, pristiže dupke pun autobus (opuštenih) turista. Narednih dana sledi ubrzan rast novoobolelih.
 |
 |
Na tvrđavu sam stigao tačno u podne (kada nije važno koja je mala, a koja velika kazaljka – http://www.visitnovisad.rs/petrovaradinska_tvrdjava.html).
Kasnije sam u Novom Sadu potražio neke šrafove (nitne na bisagama jedna po jedna otkazuju poslušnost). Nakon toga, nastavio sam put ka Kovilju (u Koviljsko – petrovaradinski rit) kroz Šangaj, naselje koje me je uvek fasciniralo svojim imenom.
| Komentar Jelice Greganović „malečak bio, krenemo mi kod kumova u Novi Sad. Dete se samoopismenilo i glavna zabava čitanje svega usput. Tako je naišla i tabla – Indjija. Zaprepastio se. U pola našeg objašnjavanja da to nije smerokaz za Indiju, pojavila se tabla – Šangaj. E, tu više nismo mogli da ga ubedimo da nismo pogrešno skrenuli…“ na odličan tekst: http://blog.b92.net/text/27610/Sangaj-u-Novom-Sadu/ |
Koviljsko – petrovaradinski rit
Konačno u Kovilju na obodu Specijalnog rezervata prirode Koviljsko – petrovaradinski rit. Ovo je za mene Outdoor; voda, ptice, razne životinjke, a i moji mnogo mlađi prijatelji uživaju vozeći bicikle kroz vodu.
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Promašio sam da blagovremeno rezervišem smeštaj nekog ekološkog udruženja, ali na raspolaganju mi je bio hotel zvučnog imena “Orlovi”! E, a kada se pojave ove ptice, logično je da sledi zaplet priče.
Hotelsko dvorište je delovalo poprilično zapušteno. Uzaludno sam pozivao sve raspoložive brojeve telefona navedenog hotela. Ipak, vrata su bila odškrinuta. Sve me je podsetilo na britanske/američke serije kada sam ušao u restoran, prošao do recepcije i konačno stigao do soba. Nigde žive duše. Pomislio sam, još samo da pronađem beživotno telo i eto slučaja za inspektora Barnabija iz Midsomer-a (https://en.wikipedia.org/wiki/Midsomer_Murders).
Očaj. Imao sam tri mogućnosti; da se vratim do Novog Sada (24km), produžim do Titela (27km) ili da spojim stolove u ovom restoranu i tu prespavam??? Sve gore od goreg nakon 70km po vrelom asfaltu.
Kako se završilo opisano je u komentaru koji sam ostavio na Bookingu.
Bicikl je ostao u hotelu, a ja sam otišao da još malo prošetam uz rit.
Bare i ritovi 2020. (25.06.2020.)