Obedska bara – putovanje biciklom svrstano je i opisano u 2020. godini, ali ovo putovanje je zapravo počelo još u septembru 2019. Nastavilo se u oktobru iste godine, a razvoj doživelo u navedenoj 2020.-oj godini.
Zagonetka Savske rute
Beogradsku biciklističku stazu od sporskog centra Gale Muškatirović (nekada 25. maj) do Ade Cinganlije prošao sam više puta. U potrazi za novim pravcem krenuo sam (dobro obeleženom/uređenom stazom) ka Savskom keju. Na samom keju sam bio iznenađen tablama koje opisuju Savsku biciklističku rutu. Ranije nisam čuo za njeno postojanje, a stalno tražim nešto u tom smislu (ne vezano samo za Savu…). Malo „guglam“ na telefonu, a kasnije kod kuće na kompjuteru isto tako nalazim veoma malo informacija. O Savskoj ruti najviše informacija ima na hrvatskim sajtovima, ali se i tiče njihovog dela Save. Kasnijom detaljnom analizom… još mi je manje toga bilo jasno, ali… tu sam da vozim bicikl i uživam.
Uz Savu se betonski put produžava i nakon dela koji bih ja nazvao „kej“. Dosta je toga pisano i o tome ko sve ima na tom delu vikendicu, kako se dovođenjem vode i ostalim radovima ugrožava nasip, ali „vikendice“ su još uvek tu, a znaci navoda govore sve o ovim građevinama.
Ono što sam sebi postavio kao cilj je salaš Stremen (ovo je bila inspiracije iz zanimljive knjige Hiking&Biking in Serbia, autorke Katharine Häberli Harker) a izabrao sam predloženo skretanje preko Surčina i Jakova. Ovo je bila greška pošto sam vozio nikakvom stazom, a još gore sam prošao uz „površinski kop građevinskog peska“ gde je ogromna površina devastirana, a očigledno je da se koristi za izgradnju obilaznice/auto puta pored Obrenovca. Veliki kamioni, prašina, užas… Ali stigoh u Stremen, sjajno mesto za odmor, ali i da se nešto pojede. Teleća čorba je moja preporuka, a dalje…po želji.
 |
 |
Po povratku sam odlučio da ću kada se za to steknu uslovi, „odvoziti“ Savsku rutu.
Obedska bara
Lepi dani oktobra omogućili su mi da nastavim tamo gde sam pre mesec dana stao. Smislio sam da stignem do Obedske bare, a potom ili da se vratim istim putem ili da nastavim do Šapca. A tada počinje problem, želeo sam da na Obedskoj bari tj. u Kupinovu ili Obrežu, obližnjim naseljima, prespavam. Otvorio sam poseban dokument u Wordu, pošto je postalo zanimljivo kako obezbediti smeštaj u okolini Specijalnog rezervata prirode. Hotel Vojvodinašuma je propao prethodnih godina. Prateći „pozovite“ nju/njega, „daću Vam broj telefona“ preko pet osoba uspeo sam da rezervišem spavanje u Novoj renesansi (???).
Prvi deo vožnje bio je sličan septembarskoj vožnji, ali sam izbegao Surčin/Jakovo i sa druge strane prišao Stremenu gde sam ponovio čorbicu. U nastavku sam vozio tako da striktno poštujem strelice/navigaciju „Savske rute“, ali sam se ubrzo razočarao. Sve više sam bio na asfatu, a istovremeno i sve dalje od reke. Kontakt sa njom usledio je ponovo u Nautičkom selu „Biser“. Dva restorana, lepo uređeno, ima i ljudi… Nastavljam asfaltom, pažnju mi privlači Bojčinska šuma (pored koje se samo prolazi), zanimljivi putokazi… pa i za Tarzan plažu!
 |
 |
 |
 |
Na plaži je kafanica, kokoške su redovni gosti, a na skakaonicu se ulazi kroz drvena vrata!!!
 |
 |
 |
 |
Uskoro stižem u ili na Obedsku baru, obilazim osmatračnice za posmatranje ptica, ali u bari nema vode…pa ni ptica.
 |
 |
Nova renesansa, veliki restoran, bašta, bazeni… ali ne radi, samo za slavlja. Kada sam ja stigao, uveliko su se odvijale pripreme za sutrašnju svadbu. Na spratu u sobe za one koji „preteraju sa pićem“ ili su „došli izdaleka“. Soba je super, sopstveno kupatilo, a nešto kasnije je sve postalo „sopstveno moje“, pošto do sutra „nema šta da se radi“. Cena je bila korektna.
Umesto da nastavim za Šabac, rešio sam da se vratim u Bgd, ali ovaj put uz reku, prateći nasip. To je bio pravi pogodak, mnogo lepša vožnja i jedan zanimljiv susret.
Obedska bara – povratak
Tako, negde, u nekoj nedođiji ugledah čoveka kako gaca po bari, spušta neko bure i prebire po njemu??? Fotografisao sam ga, ali nisam imao hrabrosti da pitam šta to radi? Kada sam naišao na još dvojicu, koji su se bavili istim poslom, nisam izdržao. „Spašavamo mlađ, velika je suša, ove bare se sasuše, riba pocrka, a mi ih na vreme spašavamo i prebacujemo u kanal“. Jedinstvena ekološka akcija, više puta sam slušao da su ribolovci, ali i lovci pravi ekolozi (ne odnosi se na one koji imaju predznak „krivo…“) – ovo je pravi primer.
Ovom pričom zapravo počinje putovanje 2020. godine.
Napomena: Naredni tekstovi će biti (uglavnom) kraći, zato ne odustajte od čitanja.
U donjem desnom uglu kliknite na: > Crna Bara – Vrdnik
Bare i ritovi 2020. (07.09. i 19. i 20.10.2019.)