So velosiped do Makedonija (original: Со велосипед до Македонија) je prevod od biciklom u Makedoniju. Negde u meta opisu sajta stoji: „Bicikl, bicikla, biciklo, bajs, točak… kako god ga nazivali odlično je sredstvo za putovanja…„, a zaboravio sam da dodam ovaj stari, arhaični izraz velosiped
“Velosiped” je reč koja potiče od dve latinske reči: “velox” (brz) i “pes” (noga), doslovno znači “brzo stopalo”. U prošlosti, velosiped je bio sinonim za bicikl, odnosno za ranu verziju bicikla bez pedala. Danas, u srpskom jeziku, reč “velosiped” se ređe koristi, ali kad se koristi, obično se odnosi na bicikl. Ovaj pojam ima istorijsku vrednost i često se koristi u kontekstu razgovora o ranim formama bicikala i razvoju biciklističke tehnologije.
Izvor: https://staje.rs/pojmovi/sta-je-velosiped/
Sad kada smo razjasnili naslov teksta, da vidimo kuda sam ja namerio da putujem so velosiped. Ideja je da krenem iz Srbije (Vranja) u Severnu Makedoniju i stignem biciklom na more u Grčku (Nies – kasnije će biti precizirano). Septembar je, pa računam da ću imati sreće sa vremenom.
Mada sam put prvobitno planirao da realizujem putujući srednjom Makedonijom negde na potezu Skoplje – Prilep – Bitolj ispostavilo se da postoji problem sa smeštajem na ovoj relaciji. Pretražujući Booking našao sam da mi je jednostavnije da odaberem istočni deo Severne Makedonije skoro isključivo zbog smeštaja, ali i zbog nekih zanimljivih lokacija koje sam tu pronašao.
Vranje – prva stanica
Do Vranja vozim na krovu Pande, već po običaju, bicikl, ali i kofer sa stvarima za more. Dobar deo skromnog gepeka Pande zauzima moja oprema i bisage koje ću nositi tokom putovanja. U Vranju nakon što sve istovarismo u mom prvom konačištu, Nevena preuzima volan u svoje ruke i sa Jelenom nastavlja ka Mrzencima gde se nadaju da će večerati jagnjetinu. Ono što je sigurno, tamo će prespavati i sutradan nastaviti ka već pomenutom Nies-u.
Da razjasnim i to; Nies je malo mesto u Pagasetičkom zalivu (grč. Παγασητικός κόλπος) koji je polukružni zaliv sa maksimalnom dubinom od 102 metara u istočno-središnjoj Grčkoj i formiran ja sa strane brda Pelionskog poluostrva. Najbliža veća mesta su Volos i Larisa. Ovako odokativno, nalazi se negde na pola puta između Soluna i Atine.
Lepo sam spavao u Vranju, ranom zorom sam se napakovao na bicikl i krenuo so velosiped u Severnu Makedoniju. Iskreno, bio sam malo skeptičan na putu kroz ovaj kraj gde se nalaze sela sa albanskim življem, čujemo povremeno o proslavi Dana albanske zastave… Ipak kao bitne tačke registrovao sam Davidovac, Ristovac, Sveta Petka, sve na putu do Prohora Pčinjskog. Verujem da nema mesta za brigu.
Pozdravljam Vranje i Sabornu crkvu.
Mamil so velosiped
Putevi su dobri, sela kao sela, ništa posebno. Pauza malo pred uspon, penjem se, lepa priroda, odličan put. Zastanem par puta da napravim fotografije na vidikovcima i negde na samom vrhu najlepši vidikovac, uređen. Super, pauza. Pojedem nešto… kad zaustavlja se crna Škoda, zatamnjena stakla, izlazi vozačica, a za njom… još tri saputnice. E, tu mi sad pada svašta na pamet 😊. Pomišljam da sam mamil so velosiped. Zapravo nisam tada mogao da se setim tačnog pojma/naziva, ali sam posle pitao onoga što sve zna (Google AI).
- MAMIL (skraćenica od engl. Middle-Aged Men in Lycra – sredovečni muškarci u likri) označava fenomen rekreativnih biciklista srednjih godina koji voze skupe trkačke bicikle noseći profesionalnu, usku opremu od likre. Ovaj termin često opisuje muškarce od 30 do 50+ godina koji traže brzinu, fitnes i oslobađanje od stresa, često kao alternativu krizi srednjih godina.
- Termin može biti pomalo podrugljiv (pejorativan), ali se češće koristi kao opisni, pomalo šaljivi naziv za posvećene vikend bicikliste.
Ovaj trend je postao globalno prepoznatljiv, a o njemu je snimljen i dokumentarni film pod nazivom “MAMIL” 2017. godine.
Smejem se sam sebi, u sebi, naravno. One su iz Šapca, idu u Grčku na more, baš kao i ja, ali malo brže. Krećem u spust ka Prohoru Pčinjskom, opet zastajem, lep pogled na manastir i dolinu, fotografišem. Uskoro me pretiču devojke, opominju i pozdravljaju sirenom… Kod Prohora se ne zadržavam mnogo, nastavljam ka granici.
Nema gužve, formalnosti brzo obavljam, zanimljivo mi je da ne tražim saobraćajnu, zeleni karton… ha, opuštencija.
ASNOM
Vozio sam se do sad Predelom izuzetnih odlika „Dolina Pčinje“ čiji je upravljač: SPC – Pravoslavna eparhija vranjska i imam samo reči hvale, sve je čisto, uređeno, besprekorno. Nažalost, kada je ovako moram da se čudim, pošto u Srbiji obično zna da bude drugačije – ne mislim pri tom na upravljača već na odnos prema prirodi. Po ulasku u Severnu Makedoniju, priroda i dalje divna, put je ravan i ide striktno uz Pčinju što mi baš prija.
Stižem u Memorijalen centar ASNOM. Lep park, gotovo šuma, restoran, muzej, spomenici…
Antifašističko sobranje narodnog oslobođenja Makedonije (mak. Антифашистичко собрание на народното ослободување на Македонија; skraćeno ASNOM) je predstavljalo vrhovno predstavničko, zakonodavno i izvršno telo Demokratske Federalne Makedonije u periodu od avgusta 1944. do aprila 1945. godine. Konstituisana je 2. avgusta 1944. godine, na svom Prvom zasedanju, a 16. aprila 1945, na Trećem zasedanju je preraslo u Narodnu skupštinu Makedonije.[1]
Uz Pčinju, u hladovini odmaram pola sata. Prešao sam više od pola puta, razmišljam kako će ovo verovatno biti najlepši dan putovanja i kako će se kasnije pokazati, verovatno sam bio u pravu.
Nakon 10-ak kilometara, Manastir Svetog Đorđa u Starom Nagoričanu. Srpski srednjovekovni pravoslavni manastir koji je posvećen Svetom velikomučeniku Georgiju i zadužbina je srpskog kralja Milutina. Veoma lepo, turisti zastaju da ga pogledaju, pravim par fotografija i nastavljam.
U Kumanovo sam stigao vrlo lako i brzo, tek je prošlo podne. Kako sam smešten nekih 4-5 km od centra u selu ili naselju Dobrošane, reših da obiđem neke lokacije koje sam ranije markirao.
So velosiped po i oko Kumanova
Gotovo na samom ulazu u grad nalazi se Spomen-kosturnica „Josip Broz Tito“ – Impresivan spomenik posvećen palim borcima iz Drugog svetskog rata. Opet park, restoran, ali spomenik u vrlo jadnom stanju. Ovde pravim pauzu i zatim se muvam po centru. Tito je ovde i dalje cenjen i poštovan, centralni trg nosi njegovo ime, a tu je i adekvatan spomenik doživotnom predsedniku Jugoslavije.
Konačno, našao sam da upravo tamo kod mog smeštaja ima neki park, pa ga karakterišu i kao zgodnog za vožnju bicikla i sl. rekreativne aktivnosti. Popeo sam se na Izletničko mesto „Studena voda”. Lep pogled na grad, praktično novoizgrađeno. Zgodno za piknik i sl. ali prljavo, prljavo… Tu je zaista i izvor studene vode, ali staze za vožnju so velosiped, šetnju… nisam našao. Odmaram na septembarskom popodnevnom suncu.
Spuštam se u smeštaj. Čitao sam da je pored soba bar, bazen i da zna da bude bučno. Upravo je tako sada, proslava dečijeg rođendana. Smeštaju me u sobu, pomažu oko nošenja bicikla uz neke stepenice i sve u svemu zadovoljan sam, Posebno, nakon potvrde da večeras nema nikakvih proslava, samo klasičan bar. Nešto kasnije, dečiji rođendan i dalje traje, a mene je prosto zapanjilo kada sam čuo Partibrejkerse, neobično…
Odlazim do prodavnice, pravim sebi neki zanimljivi mix, jedem u društvu Kraljevića Marka u limenci, odmaram, spavam…
Vranje – Kumanovo, 06.09.2025.