Podrška biciklistima koji su vozili od Beograda do Kragujevca, dva dana, sa pauzom u Smederevu, tema je ove priče.
Kada sam saznao da će se na skup „Sretnimo se na Sretenje” u Kragujevcu ići biciklima bio sam spreman da ponovim u nekoj verziji Tur de fraNS. Vožnja je najavljena pod nazivom Dva dana na dva točka. E, sad. Ozbiljno zaražen bolešću poznate pod nazivom Gledanje u vremensku prognozu, sve manje sam bio ubeđen da ću voziti bicikl narednih dana. Povratak vozom iz Kragujevca (meni omiljeni način za povratak, nekad i odlazak) činio se kao nemoguća misija. Uzeo sam u obzir svoje godine, razmišljao iz svih uglova, praktično odustao, ali i dalje pratio obaveštenja o ovoj vožnji.
Na forumu 2bike.rs stupio sam u kontakt sa Aljošom koji je direktno bio uključen u organizaciju ove vožnje. Ispostavilo se da je od Smedereva potrebno jedno (motorno) vozilo u pratnji. Ovo mi je bila prilika da ipak indirektno učestvujem u ovom događaju. Aljoša me je povezao sa Martom koja je kao deo medija tima bila direktno uključena u organizaciju i takoreći u centru zbivanja. Nakon mnogo razmenjenih poruka i ponekad protivrečnih informacija, dogovor je bio da se u petak, 14.02.2025. pojavim u Smederevu i krenem za biciklistima.
Podrška biciklistima – da se vratimo na biciklističke trke
Svako ko je ikada pogledao neku biciklističku trku (a ja sam to često činio) video je da za grupom biciklista ide mnoštvo (motornih) vozila. Trku predvode vozila bezbednosti i sudije, zatim idu biciklisti koje najčešće paralelno prati po neki automobil, još češće motor sa snimateljima, a za njima su timovi podrške. Realno, ovaj deo (na kraju kolone) uvek mi je bio podjednako zanimljiv kao i sami biciklisti. Oni su tu da daju instrukcije vozačima, brzo izvrše zamenu dela na biciklu ili još češće čitavog bicikla. Zanimljive su scene kada dodaju svojim takmičarima vodu, hranu i sl. A činjenica da su obično šareni, oblepljeni reklamama, na krovu nose 4 i više bicikala čine ih super zanimljivim deranima poput mene.
Dakle, nešto ovako:
„Mehaničar u automobilu za podršku Jumbo-Visma se nagnuo kroz prozor i podmazao Van Aertov lanac…incident je prošao… gotovo neprimećeno… Problem je, međutim, što su oni koji su pozivali na Van Aertovu diskvalifikaciju bili u pravu. UCI propis 2.3.030s jasno kaže, podmazivanje lanaca iz vozila u pokretu je zabranjeno.“
Link: https://escapecollective.com/van-aert-chain-gate-remove-the-rule-if-it-wont-be-enforced/
Podrška biciklistima – da se vratimo u Srbiju i sredinu februara ’25-e
Ostvaruje mi se i ova želja, biću support car. Nakon što sam prethodni dan postavio na auto nosače za min. 5 bicikla, spakovao sam potreban (možda i poneki suvišan) alat i ranom zorom se uputio u Smederevo. Stižem na vreme, ali studenti se tek bude, umorni su od juče, a i spavanje je bilo na stiroporu… Prvo poznato lice koje srećem je devojka koja u Tur de fraNS drži tablu Tour de NS. Ubrzo upoznajem i ranije pomenutu Martu. Da se niko ne uvredi, ali ove i mnoge druge devojke/studentkinje drže konce u svojim rukama. U mnogim situacijama danas, ali i kasnije ću se uveriti u njihove organizatorske sposobnosti.
Nakon jednosatnog ili čak i nešto dužeg kašnjenja polazi kolona. Vozim iza kombija u kojem su rančevi i ostala oprema studenata. Ideja je da ako neko nije u mogućnosti da nastavi vožnju zbog kvara bicikla ili umora postane moj saputnik. Iza mene je policijski auto i to će biti jedan od utisaka ovoga dana – kakav je osećaj voziti čitav dan, a u retrovizorima rotacija bez prestanka. 😊
Karavan se polako kreće, biciklisti se ubrzavaju, bude, a i vreme je za sad sasvim OK. Silazimo sa glavnog puta i krećemo se prilično lošim putem ka Ralji. U prvom selu, Vranovu doček. Ono kako su nas dočekivali na putu od Beograda do Novog Sada podignuto je na novi nivo. Tu su tezge sa ponudama, kako smo tek na startu, niko nije gladan, žedan, ali… ponesite, trebaće vam, odnesite u Kragujevac…
Ponovo Zabavnik: Prethodne nedelje objavljen je niz citata u rubrici Rekli su…o putevima.
Čovjek ide, put ide;
Vesna Parun, hrvatska pesnikinja (1922-2010)
zemlja ide, istina ide;
laž stoji na mestu.
Studenti u crkvi, Panda je u novoj funkciji
Mala Krsna, pozdravljanje, ali ne i zadržavanje. Skobalj, svi biciklisti i mi, kao pratnja ulazimo u portu Crkve Uspenja Presvete Bogorodice. Podrška biciklistima na još jedan, potpuno novi način. Studenti su pozvani i ulaze u crkvu, pop vrši službu ili kako se to već zove. Želi studentima uspešno putovanje, Bog će im biti u pomoći. Scena je zaista, pa rekao bih, neverovatna. Iskrena, dirljiva, posvećena… Ponude u vidu vode, energetskih pića i lakih paketića, sokova, voća… sve završava u Pandi i koliko još stane u vozilo medijske podrške i kombi… U Pandu više nema gde igla da padne. Kada sam govorio o rotaciji u retrovizorima, to se odnosi na one koji se nalaze spolja, retrovizor u kabini je bio neupotrebljiv, od ponuda više nisam video zadnje staklo. Mesta za eventualne suvozače, takođe više nisu bila opcija.
Slučajno, ali nekako možda i Bog tako zapoveda, u Saraocima smo stali tačno pored groblja da odamo poštu stradalima ispod nadstrešnice u Novom Sadu. 15 minuta tišine. Dežurni seoski dokoličar, po ponašanju možda i pijanac nije poštovao tišinu – počeo je da se svađa, uglavnom, sam sa sobom. Dobacivao je parole koje je čuo na televiziji iz usta naših političara: „Što ne idete da učite“, spominjao je prezime onoga čije prezime neću spominjati, a Vi ćete znati na koga mislim… i stvarno nepotrebno i neprijatno. Mlada žena, meštanka, sa detetom u rukama je pokušavala da ga udalji, a konačno i policajac iz pratnje je morao da ga udalji, pošto… Stvarno, nema smisla.
Iskreno i emotivno
A onda, mada nisu na ruti, ispred Speld d.o.o. stanovnici Miloševca i Lozovika su uz studente. Kako sada vozim auto imam više vremena i da fotografišem, šaljem mojima poruku „od prasetine…do Brufena“. Fotografije sve govore.
Nakon 13 kilometara, Velika Plana. A ovde praznik. Mnogo je ljudi, sve deluje kao neki, rekao bih lokalni vašar. Ova reč se veoma često (nezasluženo) koristi u lošem svetlu, pa ću se ispraviti i sve nazvati izložba „Praznične đakonije“ kako manifestaciju ovog tipa zove TO Vršac. Fotografije opet sve govore, ali moram da spomenem; sitno seckano, ceđena limunada, kafa svake vrste, voće domaće, južno, egzotično, kolači, slatkiši, sokovi, voda i palačinke, palačinke, palačinke… Četrnaest je sati, vreme ručka, uživali su gosti, ali i domaćini. A, da ne zaboravim, tu je i maser, koji ima posla, majstor za bicikle, koji zateže/podmazuje lanac, priteže šrafove, fino podešava brzine… Podrška biciklistima prisutna je u svakom pogledu. Domaćini su štampali i nalepnicu: Dva dana na dva točka vozi se lako, Velika Plana podržava jako.
Podrška biciklistima podrazumeva i podršku svakom pojedincu, što možete pogledati u narednom videu, kao i da su emocije zaista jake i da se empatija ponovo zapatila u Srbiji. Status videa je da ga mogu videti samo oni koji imaju ovaj link, na neki način to štiti pojedinca, pa se nadam da se niko neće ljutiti što ga objavljujem. Svakako su snimci već na društvenim mrežama i ne možemo se odbraniti od (eventualne) povrede privatnosti.
Student je iz Velike Plane i dočekuju ga njegovi najbliži. Dirljivo, a govori o odnosu grupe prema pojedincu, ali i pojedinca prema grupi. Zaboravili smo koliko nam je svaki pojedinac važan, a studenti su nas podsetili na najsvetliji način. Hvala im.
Markovac, počinje kiša, Lapovo…
U Velikoj Plani je planirano zadržavanje pola sata, bio je pun sat. Desetak kilometara vožnje, Markovac. Ovde novih pola sata druženja sa meštanima. Srbija, gost ne može da ode gladan i/ili žedan. Usput vojnik u staroj srpskoj uniformi sa zastavom, popovi koji u vazduhu iscrtavaju krst ili mašu kandilom, pas koji nas kilometrima prati… a jedan bicikl je završio na nosaču na Pandi. Jedan jedini, tako će ostati i do kraja. Biciklisti su rešeni da ispoštuju:
Bolje je i ne započinjati
Lucije Anej Seneka, starorimski pesnik (4. g.p.n.e. – 65. g.)
nego stati na pola puta.
Ovo je očigledno i sada kada počinje kiša i polako pada mrak. Doček u Lapovu, centralni trg, kod Doma kulture.
Muzika sa razglasa, biciklisti se penju na binu, Pumpaj, Pumpaj… Pumpanje su patentirali pešaci za Kragujevac, ali su ga biciklisti oberučke prihvatili, pošto svaki spisak biciklista počinje npr. ovako: „Rezervna guma, pumpa, alat…“. Vožnja po kiši, hladno je, mrak, to je ono čega sam se plašio, ali neustrašiva grupa biciklista nastavlja do Batočine.
Bolje je smrznuti se putujući
Maksim Gorki, ruski pisac (1868-1936)
nego istruliti sedeći na jednom mestu.
Sada je stvarno već muka, kolona se svakog trenutka zaustavlja… neko popravlja kabanicu, neko dodaje još jedno svetlo, menja baterije, Kragujevac se nazire u daljini, ali put je neverovatno loš, rupe, bare, usponi. Podrška biciklistima se sada svodi na to da im osvetlimo put ili mesto pored puta gde su se zaustavili, dodamo ili uzmemo nešto, a ponajviše da ih u svojim mislima podržimo da izdrže još malo!
Kragujevac, konačno!
U Kragujevcu kiša ne pada, studenti/redari dočekuju bicikliste, sve odlično organizovano, stižemo na trg koji je… veličanstven. Mnogo je ljudi, vatromet, muzika, opet hrana, piće… biciklisti na bini. Pumpanje, buka… ali ne zaboravlja se na podršku. Marta nas organizuje, uz pomoć studenata preslažemo sadržaje vozila. Kombi ostaje uz studente, dok Media car i Support car na PMF voze sve što nisu ruksaci i oprema za bicikle. Ovde nas dočekuje ponovo odlična organizacija, svi iznose kutije, gajbe i sl. Slučajno je u Pandi ostala jedna pumpa, kakva slučajnost – baš pumpa! Ostavljam je na fakultetu, tu je nalepnica da napišu ko je ostavio, moj broj telefona, Mihajlo daje meni svoj, ja njemu svoj i Martin… ne sme da se dogodi da se pumpa ne vrati u prave ruke. Oduševljen, slaba je reč kojom bih opisao sopstveni osećaj o tome kako funkcionišu ova (za mene) deca, zapravo VELIKI LJUDI.
Imao sam dilemu da li da ostajem u Kragujevcu, vreća za spavanje je bila u autu, ali… krećem za Vršac. Susnežica i vetar kod Kovina, loši uslovi za vožnju, ali polako… malo pre ponoći bio sam kod kuće.
Ako nećeš ići celim putem,
Džo Nejmat, američki bejzbol igrač (1943)
zašto bi uopšte išao?
A ovo je već tema naredne priče…
Smederevo – Kragujevac, 14.02.2025.