Sombor, zapravo Bački Monoštor je danas planirani cilj.
Razmišljam, koliko puta tokom dana izgovorimo reč „Hvala“? Danas sam imao prilike da je često koristim…
Kuću u Pačiru sam u dogovoru sa gazdaricom zaključao i ključ ubacio u poštansko sanduče. Prethodno sam joj uputio veliko „Hvala“, pošto me je juče snabdela hranom i pićem. Ona nikako nije htela da joj nadoknadim taj iznos. Kada sam stigao u Pačir, shvatio sam da više ne radi ni jedna prodavnica, a ona dolazi iz obližnjeg Bajmoka. Putovao sam ravnicom ka Somboru i radovao se skorom susretu sa Dunavom.
 |
 |
 |
Sombor je izuzetno lep grad. Prošetao sam se pešačkom zonom, napravio par fotografija, popio kafu. Gurajući bicikl, u jednom trenutku iznenadilo me jedno „tup“. Shvatio sam da mi se zadnji paktreger odvojio od dela ispod sica i da je ostao kao neka (prilično teška) prikolica bez točkova vezan za bicikl. Istog trenutka je priskočio jedan mladić da mi pomogne. Nisam siguran šta me je više iznenadilo, ovaj defekt ili reakcija ovog mladog čoveka. Usledilo je „Hvala, veliko hvala“!
Paktreger sam pričvrstio nekom trakom koju sam poneo za nek’ se nađe, zlu ne trebalo. Zahvaljujući Google mapama, našao sam servis za bicikle koji je bio veoma blizu centra. Majstor je samo odmahnuo, „to mora neki bravar da ti napravi“. Ipak, na licu mesta mi je prepravio neke plastične nosače, da mi posluže dok se ne snađem, ali da ne računam da će dugo trajati. „Šta sam dužan“? „Ma, ajde bre. Srećan put“. Cena je bila samo jedno „Hvala“.
Bački Monoštor – nadomak Dunava
Stigao sam u Bački Monoštor, moj stanodavac je bio malo iznenađen, ali kaže „otkazali su mi neki Bugari, tako da ima mesta za vas“. Nisam baš bio zadovoljan tim odgovorom, šta bi se desilo da oni nisu otkazali (rezervaciju sam napravio preko Booking.com)? Dejan je tada pogledao u papire i telefon… i otkrio „a danas je ponedeljak“. Njihova rezervacija se odnosila na prethodni dan…
Na moje pitanje gde bih mogao nešto da pojedem, pozvao me je u prostorije UG „Podunav“ gde migranti upravo završavaju ručak (neki projekat, druženje sa lokalnim stanovništvom…) Uz jedno „Hvala“, objasnio sam mu da mi je tuširanje prioritet. Pohvalio sam se najdražima SMS-om da sam stigao na Dunav, ali me je mama Mira ispravila, bio sam tek na kanalu DTD, iza njega je Dunav. Pošao sam u centar sela i u prodavnici, zahvaljujući ljubaznosti prodavačice i komšinice koja joj je dodala svoju karticu, moj račun je ispao bitno niži. „Hvala“ je bila moja kompenzacija.
Šetajući B. Monoštorom, ugledao sam ovu zanimljivu crkvu (fotografija). Tada je počeo da mi se odmotava film, tačnije, ovde sam već bio kao planinar na takmičenjima u okviru Treking lige Vojvodine i ovuda sam prolazio 2013. i 2014. godine (pešaka). Kasnije uveče, sa Dejanom sam razradio kako ću sutra putovati. Potvrdio mi je i razjasnio, ono što sam mislio da je moguće, mnogo zanimljiviji put nego onaj koji nudi standardna Eurovelo ruta sa kojom ću svakako kasnije uhvatiti priključak. I pre „laku noć“, usledilo je još jedno „Hvala“.