Od Opova do Beograda biciklom putovati po asfaltu prava je kazna. Mnogo vozila, kamiona, a biciklista deluje samo kao smetnja u njihovoj žurbi. Zato krećem prema Dunavu.
Od Opova do Beograda biciklom
Prvo naseljeno mesto na mom putu je Besni fok. Ni mirnijeg mestašca (doručkujem na klupama od paleta koje su napravili vredni Besnofokčani), ni čudnijeg imena. „Ne zna se baš tačno odakle ime naselja Besni fok. Postoji priča da je deo naziva dobio zbog čestih plavljenja i „besnih” voda koje su odnosile sve pred sobom. Drugi deo imena vezan je za nekog ribara vrlo prgave naravi koji se zvao Fok. Objašnjenje je dala Vesna Gajić, iz službe za odnose sa javnošću u PKB-u (http://www.politika.rs/sr/clanak/339567/Beograd/Zadnja-posta-Besni-fok).
Do Dunava prolazim pored PKB-ovih staja, njima sada upravljaja „Al Dahra“. Posebno su mi interesantni ogromni ventilatori koji hlade krave, pomišljam kako bi mi jedan prijao ovih vrelih junskih dana. Još bolje bi bilo kada bi mi stalno duvao u leđa…
Zaustavljam se na kanalu koji je sa ove strane nasipa. Uživam u društvu lokvanja, kornjača i žaba. Baš kao što kaže naš narod – lek za oči. (Kliknite na fotografiju za uveličanje).
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Beogradska Amazonija
Vozim se obodom „Beljarice (Crvenke, Balatona ili Beogradske Amazonije, kako mnogi vole da je nazivaju)“ navedeno je u prilogu na: https://www.vice.com/rs/article/pa3gx7/bio-sam-u-pravoj-amazoniji-na-samo-par-kilometara-od-beograda koji Vam iskreno preporučujem da pročitate.
U samom predgrađu Beograda (konkretno Borča) mnoštvo ptica, naviknutih na gradsku buku i pokret uopšte, ne reaguje na moju pojavu. To mi pruža priliku da načinim brojne fotografije. Na mnogim mirnijim lokacijama, moja pojava diže čitava jata koja potom kruže iznad moje glave. Verovatno dokle god se dovoljno ne udaljim, kada opet sleću na svoje pozicije. Ovde je u punom jeku seča šume i odvoženje stabala, tako da sam zahvaljujući i ovoj činjenici ostao potpuno nezapažen, od strane gorenavedenih i na fotografijama prisutnih, ptica.
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Očekuje me još jedno iskušenje – prelazak Pančevca, maksimalna koncentracija i oprez. Evo me u Beogradu (iskušenika, tj. mene, na mostu je prešišala jedna Beograđanka na biciklu, kojoj je ovaj prelazak verovatno kao dobar dan)!
Prvobitna ideja (ili jedna od njenih verzija) je bila da putovanje nastavim opet do Obedske bare, potom do Šapca, ali ove godine verovatno neću u Šabac stići biciklom. Temperature su bile sve više, dani previše vreli, a prešao sam preko 250km i uglavnom video što mi se htelo. Sutradan sam autobusom otišao do Loznice po kola. U povratku sam u Beogradu pokupio bicikl, do večeri sam već bio u Vršcu, a sutra sam se sušio na dve žice.
Bare i ritovi 2020. (27.06.2020.)