Niko nije umoran ponavljaju studenti i putuju do Niša, a prva stanica je Požarevac, jer – ZAHTEVI NISU ISPUNJENI. Ovo je prva priča o četvorodnevnom putovanju sa studentima, biciklima u Niš. Nakon što sam propustio da se sa studentima vozim biciklom u Kragujevac, odlučio sam se da sad bezuslovno krenem na jug. Do Kragujevca sam bio tzv. podrška (vidi: https://biking.rs/podrska-biciklistima-za-kragujevac/), a sada ću se vratiti u kolonu sa studentima kao što sam to bio na putu u Novi Sad (vidi: https://biking.rs/tur-de-frans-x-2/).
Dobro jutro – niko nije umoran
Svanulo je iznad Crkve Svetog Marka, pevao je davnih 80-ih Bora Čorba… Ranim, jutarnjim vozom stigao sam u Beograd. Februarsko jutro, nema još gužve, ali zatekao sam jednog momka sa biciklom kod Vukovog spomenika. Obratio sam mu se rečima neko mora da bude prvi, složio se sa mnom i tu započesmo razgovor. Iz Požarevca je, pozajmio je bicikl i sada se, u neku ruku, vraća kući, ali i kasnije nastavlja put do Niša.
Izvadih burek sa pečurkama (kupljen u istoj buregdžinici kao i pre putovanja, drugi dan, u Novi Sad). Ponudio sam ga, a Aleksa je rado prihvatio rečima: baš sam nešto gladan. Podelismo burek i započesmo naše višednevno druženje. Treći je pristigao Mateja. Tu smo oformili trojku koja se prirodno obavezala, da brinemo jedan o drugom i trećem. Matej je zatražio pumpu, izvadih svoju i konstatovah da joj nedostaje ključni deo koji naleže na ventil??? Kad i gde je to nestalo, ispalo, ne znam. Nosiću je tako neispravnu, možda su kod kuće negde ostali taj šraf/matica i gumica?
Pristižu i ostali biciklisti… Među prvima je Jovana čija slika je u prvom tekstu (Tur de fraNS), a spominjem je kasnije i u vožnji za Kragujevac. Uskoro pristiže i Marta, iz medija tima za Kragujevac, a i sada će obavljati tu funkciju. Nikoga ne treba isticati u ovom zajedničkom poduhvatu (za Niš, ali i ostale pravce), ali ove dve devojke rade odličan posao po pitanju organizacije. Na sva pitanja odgovaraju, daju dobre smernice, po novinarskom pravilu pet duplih V ( five W): who (ko), what (šta) , where (gde), when (kad) i why (zašto)… Za putovanje u velikoj grupi, ovo je ključno da dobro funkcioniše, zato SVAKA IM ČAST!
Stiže Milica!
Brat (Damir) mi je najavio da će i njegova ćerka putovati biciklom u Niš. Čitajući prethodnih dana gomilu Viber poruka, napravio sam previd. Mislio sam da mi je poruku poslao Dejan (Damirov rođeni brat) i razumeo da će u vožnju ići Jovana, njegova ćerka. Bilo mi je malo čudno, nisam baš verovao da je ona u kondiciji za ovakav put, a nikada nisam ni čuo da vozi bicikl??? Kada sam shvatio da će na put ići Milica, pao sam u nesvest? Milica je jedno nežno, nežno biće, tiha, blaga… Ne, ne mogu da verujem!
Da ne grešim dušu, Jovana je takođe divna, ali ono što me je vuklo da pomislim na nju je da je ipak značajno, da tako kažem, jača, fizički snažnija, otpornija u odnosu na Milicu. Oh, kako sam se prevario za Milicu 😇.
Stiže Milica, spremna za akciju, dobro opremljena, odmah ide selfi, šaljemo tati, mojima… Stižu odgovori: Bravo Milice, Vi ste naši junaci…
Da malo filozofiram.
Onoga trenutka kada su studenti svaki/svaka pojedinačno, ali i svi zajedno, iskoračili iz zone komfora desilo se ovo, malo je reči čudo. Kao da su bili zarobljeni u našoj (mi, Roditelji 😊) preteranoj brizi, prezaštićeni, maženi i paženi… sačekali su svoj trenutak, da se oslobode prvo nas, a zatim da potraže još više; slobodu za sve nas. Zato jednostavno ova borba mora da uspe, kao što uporno i ponavljaju studenti: Niko nije umoran…
Sada je već jasno da nije slučajno, Zabavnik od 28. februara, citati u rubrici Rekli su…o pobedi.
Mudrost počinje pobedom nad strahom.
Bertrand Rasel (1872-1970), velški filozof i matematičar
Niko nije umoran, ali nije nam lako
Pristigli su Novosađani, koji su još juče pošli na put, pa prespavali u Beogradu. Nastavljamo u koloni za njima, prolazimo Bulevarom, Beograđani nas pozdravljaju, trube automobili u suprotnoj traci, a nas je mnogo, baš mnogo… kažu 300, a verovatno i više…
Penjemo se polako dokle god se bulevar zove Bulevar, i kad smo dostigli 250mnv spuštamo se ubrzano ka Vinči. E, tu kreće naša muka… Odmah sledeći uspon. Sada smo na 290mnv, a sledi spust ovaj put do Grocke. Tako ćemo se mi danas četiri puta penjati sa 100mnv na 250-300mnv i ukupno sakupiti 750 metara uspona. Kao dobro poređenje to je slično usponu od Perućca do Mitrovca na Tari!
Pomišljam da je neko, eh neko, poželeo da stavi na probu sve bicikliste; ko izdrži ovo stići će i do Niša. Kada se išlo u Kragujevac, prvi dan se putovalo vojvođanskom stranom, preko Pančeva, pa u Smederevo, ravno…ravno. A, sad…
Borite se i pobedićete, bog jedino borcima daruje pobedu.
Simon Bolivar (1783-1830), venecuelanski revolucionar
U Grockoj doček. Transparenti, hrana, piće, pesma… Sad mi je sve to već viđeno, ali svaki put je dirljivo, iskreno, veselo, snažno. U priču oko Kragujevca bio je uključen i Woody sa 2bike.rs foruma, a sada je opet najavio svoje pojavljivanje i na ovom putovanju. Pozovem ga i nađosmo se, upoznali se i on će se sada vratiti u Beograd, ima drugog posla, ali lepo je da smo se sreli baš ovde. Dobrih pola sata smo se družili sa građanima Grocke i uz ovacije, nastavljamo put. Mi ovaj put ne putujemo praznih ruku, meštanima delimo letak koji poziva u Niš:
Slično, ali opet nekako drugačije
Nastavljamo da se penjemo gore, dole. Nema puno naselja na ovom putu, kratko zastanemo, sakupimo se i nastavljamo. Vreme je lepo, nema vetra što je najvažnije. Smederevo zaobilazimo, konačno se završava i brdoviti teren, nastavljamo ravno. Studenti su tu već bili u Smederevu kada su putovali u Kragujevac. Put se sada poklapa sa tom trasom, tako da su mi mesta prepoznatljiva iz pratnje za Kragujevac. Iz istog razloga u manjim mestima nema nekih spektakularnih dočeka. U Osipaonici napuštamo taj pravac i skrećemo ka Požarevcu. Tu pravimo i novu, nešto dužu pauzu.
Nismo se vozili 20-ak minuta i stajemo na pružnom prelazu, u iščekivanju voza prolazi nam novih 15 minuta, a Niko nije umoran, ali već bismo voleli da stignemo u Požarevac.
Požarevac uvek povezujem sa Plazmom, koje već tako dugo nema u prodavnicama, nakon što je izgorela fabrika prošlog leta. Istovremeno ovaj grad me asocira i na predsednika koji je obeležio kraj XX veka… Zato sam bio malo skeptičan po pitanju Požarevca, ali opet sam se prevario.
Požarevac, još jedna (moja) zabluda
Od pumpanja…
do Koje i Bunt-a i osećaja da Ne mogu da poverujem, čemu sada prisustvujem!
i jedan pozajmljeni video:
https://www.facebook.com/reel/1009873457658421
Nakon sat vremena, pojeli smo i popili dovoljno, družili se… odlazim u smeštaj.
Rezervisao sam odličan smeštaj po povoljnoj ceni. Kada sam stigao u smeštaj, ljubazno su me dočekali, na pitanje da li ste došli sa studentima, potvrdno sam odgovorio. Na moje pitanje mogu da platim, odgovor je bio ne, ne, bićete naš gost, to je naš minimalni doprinos. Hvala, hvala! Ako me put ikada (a nadam se da hoće) ponovo navede u Požarevac, siguran sam da ću birati ovaj smeštaj. Bilo je toplo, udobno, čisto… super! Iskrena preporuka. Za detalje pišite na: jpivan@sezampro.rs
Za kraj opšti utisak koji oduševljava.
Vožnju odlikuje vrhunska disciplina, redari sve kontrolišu, a vozači poštuju. Vožnja u formaciji, izbegavanje rupa, ležećih policajaca, zaustavljanje, polazak sve kao jedan. Biće o tome više reči u narednim tekstovima, a zaključujem Zabavnikovim iskricama:
Disciplina je prvi predznak pobede.
Aleksandar Vasiljević Suvorov (1729-1800), generalismus ruske vojske
Smisao pobede je odsustvo sukoba. Smisao odsustva sukoba jeste odsustvo odvojenosti. Dakle, smisao pobede je jedinstvo.
Morihej Uješiba (1883-1969), japanski majstor borilačkih veština
Beograd – Požarevac, 25.02.2025.