Poslednji dan ovog putovanja na relaciji Kovačica – Jaša Tomić započeo je odpetljavanjem. Ko se vozi po ribolovačkim stazama… juče sam u Debeljači pokupio parče odbačenog najlona za pecanje koji mi se dobrano upetljao u točak, zupčanike. Srećom u kući su bile stare, nešto veće, ali pouzdane makaze.
Kovačica – Jaša Tomić, vožnja po dnu Panonskog mora
Iz Kovačice ponovo se vraćam na Tamiš kod Tomaševca, pa nastavljam ka Botošu. Odavde je zemlja prilično neplodna (slatine ili slana zemljišta su zemljišta koja se nalaze pod uticajem alkalnih soli i u kojima je natrijum odlučujući faktor – Wikipedija). Ako već ove godine nisam mogao na more, barem sada krstarim po dnu Panonskog mora. Zapravo oko mene se zaista nižu ribnjaci, jezera i ogromne vodene površine. Neki delovi su kultivisani, zaštićeni rampama, kamerama, upozorenjima, a neke vode su prepuštene same sebi. Koliko puta sam samo putovao za Zrenjanin ili Novi Sad, a nisam imao pojma kako je ovo područje bogato vodom. Odmaram se pored Open Air vikendice i stižem do Sečnja.
 |  |  |
Pauza na putu Kovačica – Jaša Tomić je na odmorištu koje je finansirano sredstvima projekta navedenog u prethodnom tekstu. Tu su i odgovarajuće info table i mobilijar. Razgledam podatke i objašnjenja rute kojom se vozim, a sve u senci žalosnih vrba.
 |  |
 |  |
Vožnja do Jaše Tomić mi je bila nekako dosadna i naporna, sunce se već poprilično usijalo, ali čekao me je ponovni susret sa crkvom o kojoj sam pisao u Temišvar – Jaša Tomić. Ništa se nije promenilo ni nakon tri godine. Raspakovao sam bicikl i sačekao Nevenu koja me je vratila automobilom u Vršac, isto kao što je to prethodni put učinio Ivan pri povratku sa gorenavedene prekogranične rute. U glavi mi se vrti pitanje: šta je sledeća vožnja?
Prethodnih godina vozio sam se uz Dunav, Savu, Begej i Tamiš, mislim da me željno očekuje Tisa… a tu je i Kanal DTD.
Tamiš (i Begej) 2020. (06.09.2020.)