Eurovelo 13 i 6 se poklapaju na pravcu koji se prostire duž srpsko-rumunske granice tj. uz tok Dunava. Za kružno putovanje odabrao sam da do Đerdapa putujem rumunskom stranom, a u povratku srpskom.
Polazak je bio u 6:30h. Izuzetno prijatan dan za putovanje kvario je nešto gušći saobraćaj posebno sa suprotne strane u odnosu na moj pravac kretanja. U pitanju su bili rumunski automobili (u Vršcu je danas pijačni dan – objašnjavam sam sebi).
U Jasenovu sam doručkovao i nastavio dalje uz kraće zadržavanje u Beloj Crkvi. Usledilo je za mene najveće iskušenje u današnjem danu, uspon na nešto manje od 200mnv ispred Kaluđerova. Ali, izvozio sam…
Granicu sam prošao bez problema uz konstataciju da je red automobila sa rumunske strane nepregledan. Neverovatno je koliko rumunskih turista hrli da vidi fontanu na Slaviji. Neobično je i koliko njih svoju radoznalost zadovoljava već u prvoj prodavnici u Kaluđerovu ili na pijaci u Beloj Crkvi i/ili Vršcu.
Nakon samog prelaza susreo sam Čehinju koja svoje putešestvije biciklom započinje baš tu, pošto su njeni prijatelji kolima produžili u Temišvar. Njen cilj je da obiđe Češko selo, Staru Palanku i Belu Crkvu…
Na dalje nisam više sretao bicikliste, osim lokalaca. Umesto kraćeg, ali sa značajnim usponom (400mnv) puta odabrao sam ravniji (i duži) put koji brže izlazi na Dunav.
Eurovelo 13 ili 6 – po mojoj meri
Korektnim asfaltnim putem (koji par puta nestaje, pri tom mislim na asfalt), gotovo bez saobraćaja vozim se kroz srpska sela Zlatica, Prnjavor, Lugovet i Sokolovac. Dve stvari su mi privukle pažnju; prvo, u izlogu prodavnice u Zlatici su veliki plakati za Eurokrem, a po svim selima sam nailazio na pakete crepova Toza Marković – Kikinda. Očigledno je da je naš izvoz u zemlje Evropske unije na „istorijskom maksimumu“. Drugo je činjenica da se iz ovdašnjeg Prnjavora odlično vidi Bela Crkva, ali i Gudurički vrh iza koga se isto tako krije naš Prnjavor (Malo Središte). Kasnije sam saznao (od Gugla) da je nebrojeno puno Prnjavora u Srbiji, a posebno u Bosni i kako je to (u principu) naziv za sela u kojima su živeli oni koji obrađuju crkveno zemljište.
 |
 |
 |
 |
U Sokolovcu sam se nasmejao „projektu“ za koji verujem da je nastao u vreme izborne kampanje. Naime, na kraju ovog sela nalaze se temelji „Baza sportiva multifunctionala“. Finalizacija/izgradnja predviđena je za 14.11.2013. Osim temelja samo trava „dominira“ prostorom. Istovremeno, ugledao sam Dunav.
Zaštićeno područje Balta Nera
Kako je ovo zaštićeno područje Balta Nera tj. ušče Nere u Dunav u istom selu je EU finansirala i izgradnju Turističkog informacionog centra, gde se nisam zadržavao, pošto je ogromna gužva!!!
Nešto što bi uslovno moglo da se nazove gužva zatekao sam na svom cilju, u selu Bazijaš (koje po Vikipediji čini 51 stanovnik). Selo su zapravo dva „beach bar“-a koji emituju etno muziku i imaju po nekoliko gostiju, roštilj se dimi. U jednom od njih je moja soba, neobičan miris (što iz mog iskustva i nije neobično za sobe u Rumuniji) i odsustvo komaraca mi dozvoljavaju da vrata držim otvorena.
Pivo je na točenje, pogled na Dunav opušta, hranu ne pripremaju (osim po zahtevu), ali ja sam poneo konzervu. Gazdarica rado obnavlja svoj srpski, ali sa njenim sinom se lakše sporazumevam na engleskom. Signal svih naših mobilnih mreža je odličan tako da nema dodatnih troškova. U selu se nalazi i manastir iz 13. veka i Srpski kulturni centar.
 |
 |
Sa kim ću večeras da spavam? Nikakav problem nije bio da bicikl „uteram“ u sobu (u prizemlju). Sutra je (na ruti Eurovelo 13 ili 6) cilj Gornea. Nadam se biće više fotografija, jedna pećina i (sad već sa ponosom izgovaram) samo 50-ak kilometara.
Rekapitulacija svih tekstova napisanih na temu putovanja Vršac-Đerdap-Vršac nalazi se na adresi: https://biking.rs/dunav/