Do Sente putujem preko Mokrina, da vidim kako izgleda selo o kome je čika Raša (Popov) tako lepo pričao. Isto tako, ovde se svake godine za Uskrs održava Tucijada/Tucanijada (nailazim na oba naziva). U to ime na ulazu u selo je i prigodan „spomenik“ ovoj manifestaciji.
 |
 |
U centru sela se nalazi spisak 20 lokacija koje treba videti/posetiti, te pod brojem 14 vidim da je ovo i rodno selo Mike Antića. Kao pravo čudo, na tabli je upisano 19 lokacija, ali broja 14 jednostavno nema. Zamišljam njegovo uvek tužno lice, a pomišljam i kako on mnogo „ne mari“ što obeležje za njegovu rodnu kuću nedostaje. Kao da je i ovaj propust u skladu sa njegovim neobičnim životom.
Dalje se vozim u Sentu, pomišljam na pesmu „Pada kiša na miša u Senti kraj Tamiša“, ipak nije Senta nego Čenta, a Google mi ne pomaže ni da saznam ko je autor ove pesme??? Ali pevušim (u sebi), uživam u mirnoj Vojvodini, ali me i sunce sve više peče.
 |
 |
Do Sente preko Mokrina
U Senti sam konačno pojeo i Marijinu kiflu, tvrda je bila, ali umakao sam je u veeeliko kiselo mleko, a kao lepo, zabeležio sam očigledno novoizgrađeni muzički paviljon u centru grada. Odvezao sam se potom u The Queen of Fruits (Kraljica voća). Konačno dobar, zapravo odličan smeštaj. Mene sve podseća na salaš, ali gazda Mile insistira da je to „seosko domaćinstvo“. Svaka kućica (mislim da ih je 3), poput ove na fotografiji, ima dve odvojene sobe sa sopstvenim kupatilom. Restoran radi samo za grupne posete, a sve se nalazi na uzvišenju i u velikom voćnjaku. Divno, za svaku vrstu odmora i pravo uživanje. Ovo mi je bilo potrebno. Večerao sam odličnu supu od morke i posle samo salatu. Doručak je bio pravi vojvođanski, čvarci, kobasice, švargla, ali i sva klasika za one koji nisu naklonjeni malo „jačem“ doručku.
Kako ja jesam (posebno ovog jutra) naklonjen, vožnja mi je išla nekako „kilavo“…
 |
 |