Biciklističke staze u Vojvodini nisu tako retke, pojedine su dobro i obeležene. Ipak, ponekad ih je nedovoljno, a sa druge strane izazivaju i dilemu.
Drugi dan putovanja je dilema. Postoji opcija da kada dođem u Fenj (Foeni) krenem ka Jaši Tomić i završim vožnjom od 40 km (imao sam i rezervaciju u motelu Lovačkog društva, a kontakt sam ostvario „preko Male Krsne“). Druga mogućnost je da krenem ka Žombolju (Jimbolia), pređem granicu i stignem u Kikindu. U Kikindi sam rezervisao smeštaj sa opcijom da ću doći u petak ili subotu.
Biciklističke staze – Tour de Banat
Oblačno vreme me je opredelilo da krenem dužim putem, vožnja je i ovaj put bivala dosadna. Poneki zec pretrči mi put, mačka ponosito pokazuje miša kojeg je ulovila u polju. Stigoh do Žombolja. Ranije sam se informisao o projektu „Tour de Banat“, finansiranog od strane Interreg IPA Programa prekogranične saradnje Rumunija – Srbija (https://tourdebanat.com/). Imao instaliranu i istoimenu aplikaciju, prošao sam centar i setio se da uskoro napuštam Rumuniju. Prilika je da se počastim… uf, nikako nisam uspevao da setim naziva – langoš, ali sam se brzo prisetio papanaša. Pojeo sam ih sa zadovoljstvom u restoranu „Riviera“, istaknutom kao bitna lokacija i u navedenoj aplikaciji.
Ono što sam svakako planirao da posetim su jezera Žombolja. Očekivao sam plažu, gužvu i slično, a dočekao me je mir, uređena dečija igrališta i jedna mala životinjica. Dugo se mislila da li da nastavi da pretura po kanti za đubre ili da pobegne u svoju rupu. Sačekala je toliko da napravim par snimaka, a i ja sam srećom seo na klupu vrlo blizu navedene lokacije.
Juče mi je Marija „za usput“ dala dve kifle od domaćeg brašna, bez kvasca, prave domaće. Namrvio sam deo kifle ovoj životinjici pored rupe, primirio se i odmarao. Vrlo oprezno, kao film koji „koči“ (zbog lošeg interneta) životinjka je polako izlazila iz rupe i uskoro bila za „trpezom“. Gledali smo se dugo, napravio sam bezbroj fotografija, a i ona je bila sita.
Kada sam pošao dalje video sam info tablu i prepoznao Popândău, a kasnije na info tabli u Kikindi i domaći naziv – tekunica! Divno iskustvo.
|
|
|
Biciklističke staze u Vojvodini – voleo bih da ih je još više
Kilometri su se već poprilično namnožili (biće ih do kraja 106, moj rekord za koji se nadam da ga neću nadmašiti…), ali ušao sam u Srbiju na prelazu Nakovo. Odavde sve do Kikinde vodi novoizgrađena biciklistička staza (dok vozim, zamišljam iste takve do Vatina, Mesića.. a sve od Vršca). Zadržao sam se kratko u centru Kikinde i odvezao se do smeštaja na Salašu… neću navesti puno ime iz razloga koji slede.
Korektno reklamiran smeštaj, ima svoj sajt, spominje se na više mesta, čak se nalazi i u ponudi poznate „kompanije za posredovanje u ponudi smeštaja…“, a nije Booking.com. Soba je ono što bih ja nazvao „vinogradarska kućica“ gde se drži alat i sl., a može i neki stari kauč da se stavi, ako se gazda zadrži duže u vinogradu ili samo kratko želi da prilegne. Doduše, ovde nije bilo čak ni alata. Osim ležaja tu je bio sto i neka stolica, kraljica peći, stari dvosed (na otvaranje) i vitrina. WC je poljski, ali ima i u susednoj kući kupatilo… da sam pisao to veče (ali nisam mogao u takvim uslovima), napisao bih još… ali dobro. Bio je to moj izbor.
Posle svih onih kilometara, nisam se baš naspavao, a naredno jutro sam požurio dalje.
|
|
|
