SRP ,,Gornje Podunavlje” je zaštićeno prirodno dobro I kategorije, koje se prostire uz levu obalu reke Dunav. Danas ću putovati uglavnom ovim predelom. Sve počinje prelaskom kanala DTD. Stari, pontonski most je uklonjen (bezbednosti radi). Preko kanala prelaz je omogućen skelom.
 |
 |
Ovo prevozno sredstvo se zapravo zove Komp i od skele (kakve ja poznajem) se razlikuje tako što ga ne pokreće motor, već snaga putnika. Na slici je alat koji se koristi za pokretanje uz pomoć razapete sajle. Putnik i (u pozadini) kompovođa pokreću ovu spravu (nisam napravio selfi, ali i ja sam koristio navedenu alatku).
 |
 |
Gornje Podunavlje – srne, divlje svinje…
Sledi šuma između kanala i Dunava, ovuda sam nekada prolazio u okviru već spomenute Treking lige Vojvodine, prekrasan predeo. Mirno, zeleno, dobar put, a kako sam prethodno bio i upozoren, očekivan je (i dogodio se) susret sa srnom. Srna je bila mnogo brža od moje reakcije, fotoaparat treba izvadiri iz torbice, uključiti… kasno. Nešto sporije su bile divlje svinje koje sam ipak uspeo da fotografišem (mislim da su prasići u pitanju, po veličini). Kliknite na fotografiju, dosta su sitni.
 |
 |
Dalje vozim čistinom, tj. nasipom uz Dunav. Malo sam razočaran, prošle godine sam bio mnogo bliže Dunavu (Dunavska ruta 2018. – rekapitulacija) ili sam ga bar mnogo češće viđao. Ovde Dunav zaklanja gusta šuma, tako da…
Gornje Pudunavlje budi neka ružna sećanja
Cilj za danas mi je Bogojevo. Okolinu čine mesta koja me svojim nazivom asociraju na početak 90-ih godina. Rat na granici Srbije i Hrvatske, mobilizaciju i čitav niz neprijatnih slika mi se vrti u glavi (npr. Bogojevo, Erdut, Vukovar…).
Polazeći na ovaj put računao sam da ću da se umorim, ali nisam mislio da ću uz to i da se, moderno rečeno, smorim. Uskoro stižem u Apatin, na još jedno, veoma lepo uređeno jezero tj. rukavac Dunava. Radni dan je, prepodne, nema gužve. Mir i skladno uređeno priobalje prilika su za pauzu.
U Apatinu je i marina sa hvaljenim prenoćištem, ali moja radoznalost me vodi kroz specijalni rezervat prirode i lovište Apatinski rit u „Privatan smeštaj Šerfeze Katalin Soba 1*“ kako je istaknuto na sajtu Turističke organizacije opštine Odžaci.
 |
 |
 |
 |
Prašnjavim putevima, u društvu pitomih leptira, stigoh u gostinsku ili spavaću sobu gospođe Katalin.
Katalin na svakih mesec dana, odlazi u Beč kao gerontodomaćica. Njena ćerka se vraća i nakon mesec dana, ponovo se smenjuju (120 žena iz mesta i okoline uključeno je u ovu aktivnost). Katalin kaže „moj muž je svaki dan u svome radnom veku pošteno odradio, ali penzija mu nije ni blizu onolika koliko na televiziji kažu…“
Uz malu pomoć ventilatora, prespavao sam prijatnu noć u Sobi 1*.