Treća Porodična biciklijada održaće se 16. juna u Bajinoj Bašti. Činjenica da se već treći put organizuje dozvoljava da uz naziv bude dodat i prilog „tradicionalna“. Zapravo hteo bih da skrenem pažnju da je na Novom Beogradu ove godine vožena tek druga Porodična biciklijada. Znači 2025. godine mogla bi i ona da postane „tradicionalna“. Rešio sam da odem na onu koja to već jeste.
Gotovo da nije ni prošlo godinu dana kako sam bio u Bajinoj Bašti (biciklom), a sada sam ponovo na putu ka njoj. Prethodne jeseni vozio sam se uz Drinu (https://biking.rs/biciklom-uz-drinu/) i popeo na Taru (https://biking.rs/biciklom-po-tari/), a sada sam odabrao drugačiji prilaz. Iz Vršca, preko Beograd Centar (Prokop) železničke stanice, koja sada izgleda vrlo pristojno i moderno, vozom ću putovati do Kosjerića. Kada siđem sa voza biciklom ću se voziti do B. Bašte.
Kosjerić – Bajina Bašta
Logično mi je bilo da vozom idem do Užica i tada krenem ka B. Bašti, ali sam shvatio da ću se gotovo sat vremena manje voziti vozom ako izađem u Kosjeriću. A što se tiče puta koji me očekuje do BB delovalo mi je da je ovaj koji sam odabrao živopisniji i manje opterećen saobraćajem. Nisam pogrešio. Uglavnom sam se vozio asfaltom, ali saobraćaj je minimalan, sela lepa, a… Zanesen lepom prirodom, uspeo sam u jednom trenutku i da promašim smer. Umesto ka svom planiranom cilju krenuo sam ka selu Varda i nepotrebno se penjao i vozio 5 kilometara više, ali nije mi žao. Prethodno sam i u selu Seča Reka (kako egzotično ime) malo promašio, ali stigoh do česme na koju ću u povratku namerno svratiti. Kroz selo protiče istoimena reka, a na izvoru je voda vredna malog skretanja sa zacrtane rute.
Pogled sa najvišeg vrha je predivan, zasadi malina u dolini, a u daljini silna brda i planine. Inače malinjaci su svuda usput i deluje da su već obrani? Možda grešim.
Nakon nekih 500 metara uspona sledi skoro 700 metara spusta. Ovo me je plašilo pošto u povratku treba voziti u suprotnom smeru, ali… U Bajinoj Bašti sam našao odličan smeštaj, a ono što me fascinira je knjiga utisaka koja je najvećim delom ispisana kineskim pismom. Gazdarica mi priča o neverovatnom broju Kineskih turista koji posećuje ovaj kraj. Gugl prevodilac je osnovni alat u komunikaciji, a na moje pitanje da li bih mogao eventualno da prenoćim još jednu noć, odgovara: „Ne, dolaze Kinezi“.
Treća Porodična biciklijada
Leto je već bilo u zamahu, počele su tropske noći, ali ovde planina i reka verovatno čine sve nešto podnošljivijim. Upoređivao sam podatke sa GPS-a i konstatovao da sam juče vozio (kasnije popodne) sa prosečnom temperaturom vazduha od 25 stepeni. Za danas je taj prosek registrovan kao 31 stepen, a najviša temperatura je bila čak 37. Ipak u hladovini glavnog trga bilo je prijatno popiti (drugu) jutarnju kafu. Pripreme za start biciklijade su u toku, biciklisti se okupljaju i u 10 sati polazimo ka jezeru Perućac, tačnije ka reci Vrelo (reka je duga onoliko koliko godina ima dana, tačno 365m, pa se zbog toga zove i reka Godina).
Najvažniji pojam kod biciklijada je razvlačenje, ovde je situacija bila takva da je tempo bio prilično brz i kolona se ubrzo razvukla. Obzirom da je u pitanju Porodična biciklijada i da je u koloni poprilično male dece, trebalo je prilagoditi brzinu kretanja. Kada je to konstatovano kolona je zastala. Iskoristio sam ovaj trenutak i opet snimio gotovo sve učesnike u koloni.
Ono što je za svaku pohvalu je pauza koja je usledila na osmom kilometru (od ukupno 13 u jednom smeru). Još bolje je to da su na pauzi učesnicima na raspolaganju bili voda i banane za okrepu (na kraju će biti ponuđene i bonžite i medalje. Treća Porodična biciklijada bi mogla uz male intervencije biti i mnogo bolje organizovana, ali i ovako, vredelo je prisustvovati.
Uz gore pomenutu reku je bilo moguće pronaći i hladovinu, a emitovana je i muzika, ali nije tu bilo neke preterane zabave/proslave. Sve u svemu, prilično dobra organizacija, samo treba prilagoditi brzinu kretanja i… Vozači automobila su se prilično loše ponašali, normalno ne svi, a i policijska pratnja se nije baš najbolje snalazila u regulaciji saobraćaja.
Od Godine do Kosjerića preko Seče Reke
Sada me je čekalo onih 700m uspona kako bih stigao do Kosjerića. Zahvaljujući elektro podršci (Napomena) i ovo nije bilo toliko strašno kako sam očekivao. Svratio sam, kao što rekoh „namerno“ i na česmu u Seči Reci i preko brda stigao u Kosjerić. Bila je nedelja popodne i ugledavši gužvu na železničkoj stanici shvatio sam šta me čeka. Od Kosjerića pa do Beograda stajao sam u vozu, a i prostor za bicikle je bio popunjen. Još četvoro biciklista/biciklistkinja se vozilo ovim krajevima i sada se vozom vraćalo u Beograd. Držeći bicikl i balansirajući prilikom zaustavljanja/polaženja voza stigoh u Prokop. U pekari Tomini majstori pojeo sam odličnu pitu sa pečurkama, seo na voz (zaista sam seo) i stigao u Vršac.
Bajina Bašta, 16.06.2024.