Nekada smo svi bili ateisti, a vera u Boga je bila „zabranjena“. Devedesetih godina prethodnog veka usledio je obrt, bio je to period u kojem je bilo poželjno biti vernik. U međuvremenu neka druga pitanja postala su važnija od vere i verovanja, uspostavljen je određeni balans i vera je postala „lična stvar“.
Ako i nema vere u Boga, može se i ne mora verovati u sudbinu, ali da ima nešto…ima.
Kada smo Jelena i ja 2015. godine krenuli na prvo proputovanje Rumunijom, drugo mesto u kome ćemo se zadržati bio je Brašov. Plan je pretpostavljao da jedan dan provedemo obilazeći znamenitosti samoga grada, a naredni da posetimo Pojanu Brašov (Poiana Braşov). Prvi je to i najpoznatiji zimski turistički centar u Rumuniji, nastao još davne 1895. godine. Plan je predviđao i da se šetajući po obodu planine koja povezuje Pojanu i Brašov vratimo nazad i u centar grada i spustimo uspinjačom. Pogled iznad grada bi trebalo da je jedinstven.
Sticajem veoma neobičnih okolnosti, smeštaj koji smo rezervisali u Brašovu bio je veliko razočaranje. Trebalo je deliti stan sa mladim (bračnim?) parom. Praktično nam je na raspolaganju bila jedna soba, koja je i po svom izgledu i mogućnostima bila daleko ispod onoga što smo očekivali (posebno ja). Proveli smo jednu noć, „protrčali“ kroz Brašov i računali da ćemo se nekom drugom prilikom vratiti. Pored Pojane Brašov nismo ni prošli, put nas je vodio u drugom smeru, prema Sinaji.
Pojana Brašov – drugi put
„Vratili“ smo se 2017. godine na povratku iz severozapadne Rumunije. Smeštaj je bio odličan (malo teže smo ga pronašli), konačno smo mogli da se prepustimo Brašovu… Dan pred polazak, popećemo se uspinjačom na brdo/planinu iznad grada i prošetaćemo ka Pojani Brašov. Da „odradimo“ što nismo 2015. godine.
Veliki parking u podnožju uspinjače i bezbroj stepenica koja vode do nje, ali prijatna borova šuma i avgustovsko prepodne. Ipak, propisno smo se oznojili da bismo stigli do uspinjače (Tampa Cable Car). Pored natpisa închis (zatvoreno) zatekli smo i objašnjenje da su u toku radovi na održavanju i td i td. Kasnije sam na internetu čitao kako su mnogi posetioci bili razočarani ovom činjenicom, ali još više time da obaveštenje nije postavljeno na parkingu ili negde niže, uz put.
Pojana Brašov – treći pokušaj
Ove godine (2018.) plan je bio da posetimo Jaši (Iași) i Bukovinu, odnosno rumunsku Moldaviju. Brašov se nalazi u samom centru Rumunije i kako god planirali put najlogičnije je proći autoputem do Brašova, a tada birati pravac za dalje putovanje. Tako je odluka bila da prvih 500 km do Jašija bude voženo do Pojane Brašov. Naredni dan nakon šetnje po obodu planine koja povezuje Pojanu i Brašov spustićemo se uspinjačom u centar grada… (zvuči poznato). Sedam dana unapred rezervisao sam smeštaj u Pojani (bez mogućnosti otkazivanja). U nedelju (05.08.2018.) se pakujemo i narednog jutra krećemo na put.
Subota (04.08.2018.) standardan pijačni dan, nakon nabavke planiram da… uh, iznenada me „uvatilo u krsta“, a po pravilu uvek i jeste „iznenada“. Prvi put mi se to dogodilo davne 1994. godine, a povremeno mi se „vraća“, uglavnom znamo (ovo oboljenje zahteva sinhronizovano delovanje čitave porodice) šta i kako se treba ponašati. Ali, na put se u navedenom stanju ne polazi. Dakle, ni treći pokušaj nije urodio plodom, putovanje je odloženo, a verujem da ću i Pojana Brašov biti izbrisati iz svih narednih itinerera.
Par dana nakon što smo put odložili, mejlom su stigle dobre poslovne informacije koje su da bi ostale dobre zahtevale intervenciju koja bi naš put prekinula/skratila ili zakomplikovala. Tako da, ima nešto…
Brašov
Konačno, par reči o Brašovu, turističkoj destinaciji sa najvećim brojem poseta/noćenja u Rumuniji. Po položaju je Brašov zaista u centru Rumunije i kuda god da se krene nije moguće zaobići ga. Osim toga u njegovoj blizini se nalazi najveći broj objekata koji se vezuju za „život i delo“ grofa Drakule, a to je top tema za većini turista. Osim toga u blizini su i najznačajniji vrhovi Karpata, utvrđene crkve pod zaštitom UNESCO-a, skijališta… Međutim, potpuno subjektivan utisak je da Brašov nije od onih gradova koji „imaju dušu“. Sa ovim se ne bi ni moja saputnica u potpunosti složila, ali za razliku od npr. Sibiua ili Sigišoare, pa čak i Oradee, Brašov nekako deluje skučeno, i bez obzira na veliki broj turista nekako „mrtvo“. Ponavljam, ovo je potpuno subjektivno mišljenje.
Najčešće pominjani objekat je Crna crkva (Biserica Neagră) pa se i ona nalazi na neuređenom, nedovoljno prostranom trgu, sagledati je u celini gotovo da nije moguće… vredi pogledati još poneku zanimljivu građevinu, sinagogu, trg…
 |
 |
|
|
|
|
|
Kompletan pregled fotografija sa putovanja dat je kao desetominutni zapis na Youtube pod nazivom Putovanje Rumunija 2015.