Savska ruta je bila ideja za putovanje biciklom ovoga leta, ipak sloboda koju nudi vožnja bicikla učinila je ovo putovanje nešto drugačijim.
Prethodna putovanja su me nekako „vukla“ ka Rumuniji, a sada sam start smislio da bude na granici sa Bosnom i Hercegovinom. Kako sam prošle godine (https://biking.rs/beograd-obedska-bara-obrez/) „stao“ u Obrežu, trebalo bi tu da nastavim uz Savu. Ipak, izabrao sam suprotan i neki okolo-naokolo smer.
Bicikl sam odvezao na autu do Loznice kako bih posetio brata Dejana koji je proletos u Nemačkoj bukvalno preživeo Koronu. Napomena: na dalje ću, ako bude potrebe istu nazivati vansezonski grip, pošto je upravo tih dana prestajao da bude sezonski. Njegovo iskustvo je najbolje opisano u intervju koji je dao Lozničkim medijima:
Naravno, proveo sam prijatan dan u krugu njegove porodice, sa Damirom (njegovim rođenim bratom) i njihovim ocem. Narednog dana me je Dejan odvezao do Crne bare.
Savska ruta – prvi deo
Mada Savska ruta u Srbiji startuje nešto ranije (Badovinci), Crna bara mi se učinila kao bolji izbor kada sam već ovu vožnju imenovao Bare i ritovi. Ovo mačvansko selo poznato je i po vajatu Hajduk Stanka, ali još više kao mesto gde se Drina uliva u Savu.
 |
 |
Kiše koje nisu prestajale prethodnih dana učinile su ovo ušće još atraktivnijim. Slike nisu u stanju da dočaraju, ali moćna i „divlja“, žuta Drina uliva se u zelenu i pitomu Savu. Potom, zajedno nastavljaju miran tok kroz ravnicu koristeći maksimalnu širinu njenog korita.
 |
 |
 |
|
Sledeća bitna tačka na putovanju je Specijalni rezervat prirode Zasavica. Srećom, ranije sam bio u prilici da obiđem ovo prijatno mesto. Sada je blato bilo toliko da i pored moje želje nije bilo pametno ponovo proći livadama na kojima slobodno pasu magarci, podolska goveda i čuvene mangulice.
 |
 |
Uvek prijatno iznenađen kada je neko vredan, vozim se ka Mačvanskoj Mitrovici uređenom biciklističko-pešačkom stazom. U takvim prilikama uvek pomislim kako bi lepo bilo kada bi takva staza povezala Vršac i Mesić. Tuda se redovno kreću biciklisti i drugi rekreativci, pogled na breg je prijatan, zalazak sunca iz te pozicije uvek zanimljiv…
Na raskršću
Na mostu između dve Mitrovice (Sremske i Mačvanske) razmišljam kuda/kako dalje? Pravac za Šabac me ne vodi uz Savu, više je asfalta nego zemljanog puta. Planirao sam da u Šapcu prespavam, vozom se odvezem do Rume i nastavim dalje. Ispalo je bolje da krenem odmah ka Rumi. Osim kratkog odmora u Rumi, u društvu zelenog Fiće, bila je to prilično dosadna vožnja do Vrdnika.
 |
 |
Vrdnik je ovoga leta postao top destinacija. I pored mnogobrojnih natpisa za izdavanje soba, apartmana… sve je popunjeno. Na Booking-u sam našao kulturan smeštaj na sasvim dobroj lokaciji. Ujedno sam shvatio da nadalje mogu da računam da su cene ovoga leta (za smeštaj u Srbiji) gotovo duplo više nego prethodnog! Večernja šetnja me je uverila da je u Vrdniku verovatno više gostiju nego stanovnika. Kafane/kafići puni, dva ili tri luna parka u zaletu… Kada sam sa Jelenom, pre mesec dana, bio ovde, sve je ukazivalo da će se ovo i dogoditi. Tada smo posetili Borkovačko i Pavlovačko jezero, tako da sam ih u današnjoj vožnji zaobišao, ali samo da bih skratio put. Svakako ih treba posetiti. Fruška gora i njena okolina su neiscrpan izvor za kraća putovanja, izlete, pešačenje…
 |
 |
Bare i ritovi 2020. (24.06.2020.)