Kako sam rešio da ove godine vozim Biciklijade posebno me je obradovalo obaveštenje na društvenim mrežama da će COP29 bike ride proći i kroz Srbiju. Gotovo istog časa sam se prijavio za učešće u ovoj vožnji.
Šta je COP29
Možda je objašnjenje na portalu Evropske komisije dovoljno sažet i precizan odgovor:
COP29, odnosno 29. Konferencija UN o klimatskim promenama biće održana od 11. do 22. novembra 2024. godine u Bakuu. Pod predsedavanjem Azerbejdžana, samit COP29 okupiće zainteresovane strane da ubrzaju akciju ka cilju od 1,5°C iz Pariskog sporazuma i ciljeva Okvirne konvencije UN-a o promeni klime. Konferencija će se fokusirati na obezbeđivanje značajnih finansijskih ulaganja potrebnih za smanjenje emisija i zaštitu ugroženog stanovništva.
COP29 on Facebook
Šta je COP29 bike ride
Ukratko:
Vozeći bicikl od Evrope do Azerbejdžana, donosimo na COP29 deset predloga da se biciklizam iskoristi za zaštitu klime!
Preciznije, ovako glasi poziv za COP29 vožnju biciklom:
Pridružite se vožnji za jedan dan, nedelju ili više da biste promovisali biciklizam kao sredstvo tranzicije! Počevši simbolično u Parizu, mestu istorijskog sporazuma o klimi, u junu 2024. godine, naša biciklistička grupa, koja okuplja pojedince desetak nacionalnosti, planira da pređe 6.500 kilometara, prešavši Francusku, Nemačku, Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Tursku i Gruziju pre nego što bismo početkom novembra stigli do Bakua u Azerbejdžanu, grada domaćina COP29. Ovim želimo da istaknemo jaz između obaveza prethodnih Konferencija o klimatskim promenama i Pariskog sporazuma, kao i da prenesemo na COP29 deset (10) konkretnih predloga da se biciklizam iskoristi kao sredstvo za smanjenje globalnih emisija ugljenika.
Preuzeto i prilagođeno sa: https://cop29bikeride.org/hp-bike
10. konkretnih predloga glasi ovako:
- Povećati namensku infrastrukturu za 100% do 2030. godine, posebno međugradsku i multi modalnu mrežnu povezanost za svakodnevna putovanja (da bi se zamenila putovanja automobilom);
- Povećati školska i poslovna putovanja za 150% do 2030. putem poreza, subvencija i promocije;
- Dizajnirati namenske višegodišnje planove koji pokrivaju sve moguće poluge za razvoj biciklizma (posebno finansiranje!);
- Povećati ekskluzivne biciklističke/šetačke površine za 100% do 2030. godine u blizini škola, čvorišta javnog prevoza, lokalnih prodavnica, zelenih površina;
- Razviti logistiku teretnih bicikala za isporuku „poslednje milje“ (nedavna studija pokazuje da se 42% isporuka kombi vozila može obaviti teretnim biciklima);
- Razviti/organizovati jedan masovni biciklistički događaj u gradu da bi se zalagao za ovo prevozno sredstvo;
- Obučiti i informisati: obuka u školama za bolju vožnju biciklom; promovisati finansijske beneficije (250-500€ za e-bicikle prema 5000€ godišnje za automobil!);
- Razviti povezani ekonomski sektor (usluge, proizvodnja) putem posebnih podsticaja/subvencija;
- Veoma redovno implementirati i deliti indikatore (zadovoljstvo, nezgode, veličina namenske mreže, modalni udeo…);
- Povećati kapacitet skladištenja bicikala za 100% u transportnim čvorištima, trgovačkim zonama, školama, kancelarijama do 2030. godine.
Preuzeto i prilagođeno sa: https://cop29bikeride.org/cop29-tenproposals
Za moju „biciklističku 2024. godinu“ posebno je zanimljiva tačka 6.
Kako se odvijala vožnja do Srbije
Desetak biciklista je 15. juna krenulo u vožnju iz Pariza. Nakon mesec dana i 1500 pređenih kilometara u vožnji je bilo četvoro ili petoro biciklista. Na osnovu raspoloživih fotografija i podataka, broj učesnika je tokom vožnje opadao. Istovremeno, nisam registrovao da su se priključili/priključivali novi vozači. Krajem jula, tačnije 24.07.2024. COP29 vožnja je trebalo da uđe u Srbiju.
Dan, dva ranije kontaktirao me je Gijom (Guillaume) da proveri da li ću voziti i gde ćemo se susresti. Potvrdio sam svoje učešće, dogovorili smo sastanak i upitao sam koliko će nas biti u grupi? Usledio je prilično poražavajući odgovor „Two“. Dakle, ništa od grupne vožnje. Ipak, ovo Two se odnosilo na dvoje učesnika iz Srbije i Gijom kao treći, nosilac zastave COP29 bike ride. Povezao me je sa Milanom Borićem koji će biti drugi Srbin, pa sada se već može reči u grupi koja će voziti kroz Srbiju.
COP29 bike ride kroz Srbiju (do Beograda)
Dan uoči 24. jula vozom sam putovao (sa biciklom) na relaciji Vršac – Beograd – Novi Sad. Od novog Sada do Bačke Palanke vozio sam se dobro uređenom biciklističkom stazom koja prati Eurovelo 6 putanju. Dan je bio predivan, vrelo leto je malo popustilo i brzo i lako sam stigao na Salaš Gnijezdo, gde je trebalo da prespavam. Salaš se nalazi van Bačke Palanke i ponovo sam bio u situaciji koja me podsetila na Kovilj i hotel Orlovi (https://biking.rs/koviljsko-petrovaradinski-rit/). Nema nikoga na salašu, telefon je nedostupan… Ipak, na tabli ispred nalazi se broj telefona koji nisam prethodno zvao. Javlja se gospođa i kaže da je na putu od Novog Sada i uskoro stiže, da slobodno uđem u dvorište… Zaista, uskoro su tu gospodin i gospođa, ulazim u odlično opremljen smeštaj i provodim prijatno veće i noć na Salašu.
Naredno jutro potpuno spreman očekujem Gijoma i Milana. Stižu u dogovoreno vreme i nakon upoznavanja, mislio sam poći ćemo za Novi Sad, ali… Gijom počinje duži telefonski razgovor, Milan priča o sebi i svojim iskustvima. Priča je veoma zanimljiva, ovakve vožnje Milanu nisu strane i svesrdno je preuzeo ulogu Gijomovog, ali i mog vodiča u nastavku vožnje. Nikako da krenemo?
Prvi dan vožnje
Konačno, na biciklima smo i lagano putujemo putem koji je za mene repriza jučerašnjeg dana, ali u suprotnom smeru. Nakon manje od sat vremena zastajemo u restoranu uz obalu Dunava. Pijemo kafu gotovo sat i po, a Gijom razgovara telefonom… dugo, vrlo dugo. Konačno, putujemo ka Novom Sadu. Vozimo nešto više od sat vremena, prešli smo 25km i stajemo ponovo u restoran… Koliko smo vozili, toliko smo i sedeli uz pivo… Lagano, lagano, stigosmo u Novi Sad. Uz kratak obilazak centra grada stižemo u prostorije „Novosadske biciklističke inicijative“ gde nas dočekuje Marko Mazalica. Upoznajemo se sa radom organizacije, Gijom pravi intervju sa Markom i potrošismo još dva sata. Još malo šetnje kroz grad i na putu smo u Sremske Karlovce gde ćemo prenoćiti.
Sremski ili kineski Karlovci
Hostel u samom centru Karlovaca. Dočekuje nas Kinez koji zna samo kineski. Traži da prebacim aplikaciju Booking na kineski (preporuka: nikada ne činite ovu grešku, neverovatno je teško vratiti je na neki čitljiv jezik). Ništa to nije pomoglo. Kinez naziva neku ženu koja govori engleski i sa njom uspevam da objasnim zašto sam tu. Ona to prenosi Kinezu koji me vodi u moju sobu. Kako Gijom i Milan pokušavaju da se smeste u istom objektu (nisu ništa prethodno rezervisali) sada se saga nastavlja, opet poziv onoj ženi i td. Soba je OK, ali zajedničko kupatilo veoma, veoma loše. No, šta je, tu je. Milan i ja odlazimo u restoran na ručak/večeru, a Gijom će nam se pridružiti nakon telefonskog razgovora koji je započeo. Milan smo i ja završili večeru kada se to dogodilo, tj. kada nam se Gijom pridružio…
Naredno jutro idemo u Dom penzionera gde ćemo pojesti pecivo iz obližnje pekare i popiti kafu. Sedimo, sedimo… Oko 10 sati konačno se pakujemo za put. Kinez je fasciniran našim pakovanjem.
COP29 – drugi dan
Nismo dugo vozili i evo je kafana u Čortanovačkoj šumi… Novih sat vremena , repriza od juče, Gijom telefonira, a ja pratim Milanove avanture. Sat vremena vožnje, kafana u Krčedinu… Isto. Vozimo sat i po i vreme je za ručak u Starim Banovcima. U ovu kafanu ne sedam. Treba stići u Beograd, a potom vozom u Vršac. Pozdravljam se i žurim u Novu Pazovu da uhvatim voz za Beograd. Voz kasni, propuštam predposlednji za Vršac…
Biciklom do Pančeva. Uživam u prizorima uz Dunav, bare, ptice, pa i vršački avion koji zaprašuje komarce. Pitam SMS-om Nešu da li je to njegov avion i nisam pogrešio, on potvrđuje moju pretpostavku. U Pančevu ručak/večera (hvala Ivane). Ulazim u poslednji voz za Vršac i … u Alibunaru se zaustavljamo. Pokvario se voz koji dolazi iz Vršca (ide za Bgd.) i stajaćemo sat, dva. Uf. Da li ću konačno stići u Vršac? Sat i po smo stajali u Alibunaru i konačno sam nešto posle 11h bio kod kuće. Mrtav, umoran.
Umesto zaključka
Nije to bio moj stil vožnje biciklom, posebno ne preduge pauze u kafani. Ipak srećan sam da sam na neki način i ja izrazio svoj stav o potrebi uključivanja bicikala u pogledu zaštite naše, tako ranjive prirode i okoline.
Sa Milanom sam se ponovo video i družio u Temerinu. Ne znam kako je (tj. s kim je) Gijom dalje putovao kroz Srbiju. Vrlo malo informacija je dostupno o tom delu puta. Ali, stigao je početkom novembra u Baku na konferenciju COP29. Zahteve je predao, imao priliku da prezentuje svoje putovanje i cilj je ispunjen. Nakon konferencije, 19. novembra imali smo onlajn sastanak gde su prezentovani detalji putovanja, učešća na konferenciji i Gijomova dilema. Naredna konferencija je u Brazilu, preko okeana je nemoguće voziti bicikl 😊. Zamolio je da, ako neko ima dobru ideju kako biciklom stići iz Evrope u Brazil, javi!
Bačka Palanka – Novi Sad – Sremski Karlovci – Beograd, 23-25.07.2024.