Nastavljam rutom Eurovelo 6. Na pustom vojvođanskom putu obradovao me susret sa kornjačom koja hodajući na vrhovima noktiju kao da pokušava da izbegne dodir sa vrelim asfaltom. Mada saobraćaja gotovo da nema, pomerio sam je na travu, nadajući se da neće odlučiti da se vrati odakle je pošla.
 |
 |
Uz svu vodu Dunava, živi se bez pijaće vode
Đeram ponosno stoji kraj puta i nadgleda kornjačine i moje puteve. Pomišljam na vodu koja je problem gde god da sam se obreo. Nekada je bila velika panika što kada kao turisti odlazimo u druge zemlje, npr. Grčku, vučemo balone sa pitkom vodom. Gotovo u svim mestima gde sam noćio česmovača nije za piće. Uglavnom su domaćini već imali na raspolaganju bocu, dve ili više – pitke vode (samo u Senti mi je rečeno: „slobodno pijte, nema problema…“). Nailazim na malo izbledelu info tablu „Biciklističke rute u Južnobačkom okrugu“. Gledam, proučavam… piše: „detaljne mape i vodič“, vadim mobilni, ukucavam sajt, nalazim: „Proba članka 1“, „Proba članka 2“… Aha, ima još jedan sajt, upisujem… „This site can’t be reached“, ima i QR kod… ništa, ama baš ništa. Ostaje mi fotografija.
 |
 |
Stižem na cilj, Bačko Novo Selo, B&B Bela Vrba. Parkirana su dva bicikla koje već prepoznajem. U Bogojevu su mi objasnili da mogu sobu da delim sa „nekim Bugarima“, ali izabrao sam onu zelenu posteljinu. Bicikli pripadaju nekim Bugarima koji su prethodno u Bačkom Monoštoru otkazali smeštaj (pogledati: https://biking.rs/pacir-backi-monostor/). Sada razumem da sam u Bogojevu mogao da delim sobu sa njima, kao što malo pre rekoh. Mimoišli smo se u jednom trenutku dolazeći ovamo, a sada sede u bašti mog sledećeg prenočišta. Kratko smo porazgovarali, oni su pošli iz Beča i idu do Bugarske. Ponudio sam im da pročitaju moje prošlogodišnje putovanje (https://biking.rs/dunav/).
Eurovelo 6 – koju obalu Dunava izabrati
Inače to su gotovo jedini putnici Eurovelo rutom koje sam susreo. Još u Bačkom Monoštoru mi je rečeno da svi idu hrvatskom stranom, „mnogo je bolje uređeno, organizovano, ima smeštaja…“.
Nakon toga počeo sam da se bavim nošenjem stvari u sobu i smeštanjem bicikla u podrum motela/hotela ili šta već. Često me pitaju zašto bicikl unosim u svoja prenočišta? Ovo je objašnjenje: skidanje i prenošenje svih stvari sa bicikla u sobu je zamorno nakon vožnje, a kada ponovo, naredno jutro, treba sve spakovati. Dovoljno da se preznojim zatežući bisage, pričvršćujući čičak trake…
Ponovo sam u odličnom smeštaju, ono što oduševljava je pogled na baru/rukavac u kojem je nebrojeno barskih ptica. Prošetao sam selom, pažnju mi je privukla ova stara crkva. Bio sam i u nabavci vode pošto nisam bio spreman da plaćam restoransku cenu.
Konačno, seo sam u baštu restorana i počeo da fotografišem, fotografišem, fotografišem… pronašao sam baš ono što sam tražio. Da sve bude još bolje, hrana je bila odlična, vrhunski pripremljena i ukusna.
Pre spavanja razrađivao sam planove… više o tome, u opisu narednog dana, sada fotografije:
