Skoči na sadržaj
Почетна » Blog » Bicikliranje u Vranje

Bicikliranje u Vranje

    Bicikliranje je zapravo reč koja ne postoji. Tačnije reč se koristi, ali nije ozvaničena. Naslov ovog teksta je podrška inicijativi Novosadske biciklističke inicijative.

    Dakle, biciklizam predstavlja sportsku i rekreativnu vožnju bicikla, dok bicikliranje predstavlja vožnju bicikla kao prevoznog sredstva.

    Da bi se ova reč i zvanično našla u našem rečniku, potrebno je podneti inicijativu Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, za uvođenje nove reči. Međutim da bi inicijativa bila prihvaćena, neophodno je da reč zaživi u svakodnevnom govoru i da bude rasprostranjena. Baš zbog toga pozivamo sve građane da počnu koristiti reč bicikliranje i pomognu nam da na ovaj način napravimo razliku u sportskom biciklizmu i gradskom BICIKLIRANJU.

    Izvor: https://nsbi.org.rs/sr/bicikliranje-ili-biciklizam-koja-je-razlika

    Kako stići na bicikliranje u Vranje

    Najava Biciklijade u Vranju u okviru Vranjskog sportskog leta 2024. je bila prilično vidljiva (naravno, onima koji su zainteresovani za biciklijade). Takav sam, očigledno, ovoga leta. Sigurno mesec dana unapred već sam znao da ću ići u Vranje, na bicikliranje. Ali, voz do Vranja ne stiže, razgledao sam neke kombinacije da se vozom dovezem do Niša, pa preko Leskovca do Vranja biciklom… Voz do Niša saobraća relativno retko i za mene u nezgodnim terminima. Pritom putuje više od 6 sati. Jedino mi preostaje da opet bicikl stavim na krov auta i uputim se ka jugu. Igrom slučaja ovaj pravac je odgovarao i našoj kumi Bilji i njenoj sestri Ljilji. U Vranje sam tako putovao u dobrom društvu preko Prolom Banje u kojoj su one započele svoj odmor.

    Kako je u Vranje?

    Pre dosta godina bio sam u Vranju i prilično sam se razočarao činjenicom koliko je to mesto zapušteno, neuređeno i u neku ruku prepušteno samo sebi. Sećam se česme Đerenka koja ima lepu priču, ali kada sam je ja posetio ona je bila sramota za jedan ozbiljan (kakav bi trebalo da bude) grad. Čak i lokalni portali o tome pišu npr. Jedna od najprepoznatljivih objakata u Vranju česma Đerenka išarana je grafitima i puna smeća. (https://infovranjske.rs/djerenka-umesto-simbola-postala-ruglo-grada/).  Jeste i tekst malo nepismen, ali…

    Smestio sam se u veoma lep objekat koji je nov, dobro opremljen, cenovno povoljan i ima dosta gostiju, ali pogled sa terase oslikava Vranje baš onako kako sam ga malo pre opisao.

    Krenuo sam u šetnju gradom i da pogledam Mini biciklijadu koja prethodni sutrašnjoj velikoj. Najava oluje verovatno je uticala da broj dece koja učestvuju u ovoj manifestaciji bude nešto manji, ali gužva je pristojna. Organizacija Mini biciklijade je veoma dobra i budi nadu da će i sutra sve biti pod konac. Mediji prate događaj, svako dete je dobilo učesničku medalju i što je najvažnije ništa od najavljene oluje. Lepo za videti.

    Vrščanin u Vranje

    Ogranizacija ponovo odlična. Registracija, prijava učesnika, podela majica, ozvučenje, obeležja organizatora (zastave) i dobra atmosfera.

    Bicikliranje

    U pozivu na bicikliranje u Vranju navedeno je da bi bilo dobro najaviti svoje prisustvo. Da ne bih ostao bez majice (kao u Velikom Gradištu) blagovremeno sam se najavio i sada su svi u organizaciji reagovali kada sam se pojavio. Osetio sam se baš važan, a i ima razloga ko bi normalan zapucao iz Vršca u Vranje na biciklijadu. A posebna čast mi je da me je i Dejan Petrović, predsednik PK „Železničar 2006“ naveo kao gosta:

    „…jedan, stari biciklista u Srbiji, iz Vršca je…“ – pravi podstrek za moje bicikliranje ovog leta.

    Dejan je kao što se u prilogu i vidi nešto viši od 2 metra i prilično, rekli bismo, krupan. Pre starta biciklijade zamolio nas je da poštujemo sva saobraćajna pravila i da će kao onaj koji predvodi diktirati umeren tempo u vožnji. Ali ne lezi vraže. Relativna stvar je šta je ovako građenom čoveku umeren tempo. Pošto smo od starta krenuli ulicom koja ide nizbrdo, zabeležio sam da sam se u jednom trenutku kretao brzinom od 42km/h. Možda sam ja malo požurio, ali i ostali su realno jurili kao metak. Kasnije se to malo primirilo, ali putanja kojom smo se kretali je dosta valovita, tako da je bilo i česte promene brzine. Na usponima dosta sporije, a kada se krene nizbrdo… ihahaj brže.

    Bicikliranje u dve faze

    Obezbeđenje od strane policije je bilo sasvim korektno, ali uvek ima vozača kojima se žuri. Sve u svemu u sasvim lepoj atmosferi stigosmo u Vranjsku Banju. Mali predah i sada stvarno startuje trka do brane Prvonek. Ko želi da se takmiči, predviđene su i novčane nagrade i medalje. Dat je znak za start i trkači krenuše. Za njima i prilična grupa onih koji su rešili da se voze i dalje, ali bez takmičarskih ambicija. Takav sam bio i ja.

    Prilično uzan put i konstantan uspon čine nastavak puta prilično teškim i zaista treba imati dobru kondiciju (ili pedelec) da bi se stiglo do brane Prvonek. Neki nisu ni pokušavali, neki su odustajali, najčešće vrlo blizu vrha brane gde je uspon bio i najveći. Bio sam među onima koji su se popeli (zahvaljujući ispunjenog uslova u prethodnoj zagradi). Pogled je lep, jezero takođe… Retka prilika da se vidi i dođe na mesto za koje verovatno jako malo ljudi zna, a još manje njih je ovde i bilo (osim, naravno, stanovnika okolnih sela i samoga Vranja).

    Sledi brzi spust, dodela priznanja/medalja… a ja sam seo u restoran da nešto pojedem, pošto nakon završetka biciklijade krećem kući. U povratku je ponovo formirana (nešto manja) grupa biciklista, te se bezbedno vratismo u centar Vranja. Dok smo čekali grupu ispričao sam se sa Miroljubom iz Vranja koji je saglasan sa svim mojim (negativnim i pozitivnim) utiscima o njegovom gradu. Miroljub govori u prvom od tri videa na https://rtv-vranje.rs/biciklijada-2024-darko-jovic-odbranio-titulu/.  

    Vrlo lepo, dobro organizovano i pozitivna atmosfera čine da mi zaista nije žao što sam se uputio na prilično dug put.

    Vranje, 20-21.07.2024.

    Bicikliranje u Vranje
    Translate »