Vožnja uz Begej biciklom potvrđuje da se stvari ne dešavaju tek tako. Da svaka vožnja ima svoj začetak u prošlosti potvrđuje činjenica i da je vožnja uz Tamiš u septembru 2020. svoje korene imala još u junu 2017. godine.
U nastavku sledi priča o vožnji uz Begej biciklom, tačnije Begu kako je Rumuni nazivaju. Pre toga, o tome kako sam upoznao Octava Popu, koji mi je pravio društvo u ovoj vožnji.
Društvo za vožnju – Octav Popa
Na nekom proputovanju kroz Temišvar sa GEA-om (prirodnjačko društvo, ne prevoznik iz Beograda) upoznao sam Octava. On je sačekao naš autobus da bi poslao nešto ili primio od ili za prijatelja ili prijateljicu u Srbiji. Govorio je srpski toliko da su se Maksa (iz GEA-e) i on dovoljno dobro razumeli. Oktobra 2014. poželeo sam da prisustvujem i vozim bicikl na manifestaciji „Verde pentru Biciclete“ koja se održavala svakog proleća i jeseni u Temišvaru. Palo mi je na pamet da pitam i Octava da li će on biti tamo.
Promenivši svoje planove pridružio se meni i Neši u vožnji ulicama Temišvara i u društvu više hiljada biciklista. Divan je to osećaj, odlična organizacija, dobro raspoloženje. Ponovili smo to više puta, narednih godina.
Zanimljivo je da je Octav veliki Zvezdaš i srpski jezik je naučio tako što je redovno pratio fudbalske utakmice na našoj televiziji.
Od tada počinje dopisivanje sa Octavom i povremenu susreti, uglavnom u Srbiji. Na Vojvođanskoj treking ligi, planinarskim akcijama i slično. Od 2014. u mejlovima spominjemo stazu koju su Rumuni počeli da grade i nedugo zatim je i završili, a koja se prostire uz Begu ili Begej. Projekat je predviđao da se staza prostire do Zrenjanina, a da se na granici postavi isključivo biciklistički carinski prelaz. Rumuni su završili svoj deo posla. U Srbiji je povremeno pominjana ova ideja, do juna 2020. nije ništa urađeno. Ako je verovati medijima stiglo se do završne faze: https://www.energetskiportal.rs/u-toku-zavrsna-faza-u-izgradnji-biciklisticke-staze-od-zrenjanina-do-temisvara/
Bilo je pitanje dana kada će biti ukinuta linija voza na relaciji Vršac – Temišvar. Iskoristio sam jednu od poslednjih vožnji da se zajedno sa biciklom odvezem do naših komšija. U Temišvaru sam imao rezervisan smeštaj. Za sutradan sam dogovorio sa Octavom vožnju uz Begu/Begej do srpske granice.
Odluku ne menjamo – vožićemo se uz Begej biciklom
Naredno jutro je osvanulo prilično tmurno i sve prognoze su bile sigurne da će pasti kiša. Našu odluku niko i ništa nije moglo da pokvari. Dobro obeležene i uređene biciklističke staze u Temišvaru pravo su zadovoljstvo. Lako se stiže do Bege (mada se negde navodi i doživljava kao kanal, Bega je reka, ali „kanalisana – regulisana za plovidbu“ prema Vikipediji). Asfaltirana staza za bicikliste (i pešake) obeležena je, postavljene su rampe i prepreke kako se njima ne bi služili vlasnici motornih vozila i sl. Označeni su pravci, finansijeri, uređena odmorišta, obeleženi objekti koji se nalaze uz reku i td. Vožnja je izuzetno prijatna, povremeno počinje da pada kiša, ali sve u svemu nismo pokisli.
Da bismo došli u Srbiju napustili smo ovu stazu u Otelec-u i u Fenju (Foeni) prešli granicu uputivši se u Jašu Tomić, gde je za mene bio cilj. Octav je u boljoj kondiciji i značajno mlađi tako da ga je čekao i povratak kući biciklom. Nažalost, između „Giulvaz i Novi Pecs, je pocela da pada veoma snazna kisa, oko 20 minuta, i sam bio uhvacen kao u klopku“ citiram Octava. Prijatelj ga je autom odvezao do Temišvara, pošto više nije imalo smisla da vozi bicikl.
Mene su Ivan i njegov prijatelj Kole takođe autom vratili iz Jaše u Vršac.
Tu negde nastaje ideja da nastavim(o) vožnju uz Tamiš.
U Jaši Tomić se nalazi katedrala, ja je doživljavam tako zbog katedrale u Vršcu, mada je to čini mi se obična crkva (http://www.catholic-zr.org.rs/language/sr/jasa-tomic/). Žalosno je koliko je ona u očajnom stanju i prosto je neverovatno da niko nije zainteresovan da je popravi, obnovi ili šta god!!!
Tamiš (i Begej) 2020. (18.06.2017.)