Bajkenhajk je ovako bio najavljen na stranici MyRace.rs
БАЈКЕНХАЈК 📌 Lokacija: Lisine, Beljanica, Strmosten 📆 Datum i vreme: 29. jun 2025. godine (nedelja) start u 10:00h Poziv na jednodnevnu outdoor manifestaciju – Beljanica 2025 Pridružite nam se 29. juna na netakmičarskoj manifestaciji koja objedinjuje biciklizam svih kategorija i planinarenje na prelepoj planini Beljanici! 📏 Dužina staze: 35 km BIKE i 15 km HIKE Šta vas očekuje? Vožnja biciklom i planinarenje u organizovanim grupama (xc bike / trail bike / enduro bike / e-bike) Pratnja licenciranih vodiča za maksimalnu sigurnost (hajkeri / planinari / muškarci / žene / deca i svi koji bi želeli da se oprobaju a nikada nisu iskusili ovako nešto) Netakmičarski karakter – u fokusu su druženje, priroda i uživanje Svako nosi svoju hranu i vodu (1 litar vode dobijate u okviru kotizacionog paketa). Kampovanje i noćenje u Planinarskom domu: U cenu je uključeno: Majica Startni broj za BIKE Litar vode Učesnička medalja Ručak Napomena: Staza nije obeležena trakama, te je obavezno pratiti i poštovati vodiče tokom cele akcije. Svaki učesnik treba da ponese dovoljno hrane prema sopstvenim potrebama. Ukoliko tokom akcije dođe do bilo kakvog problema, odmah se obratiti vodiču. Nakon završetka akcije sledi zajednički ručak. Tura za one koji vole da se pomere iz zone komfora! Vođena vožnja od 35 km i 1690 m uspona namenjena je biciklistima sa solidnom kondicijom. Tempo je lagan i prilagođen grupi, ali teren nije bezazlen – očekuje te duži uspon i jedan strmiji spust koji traži pažnju i osnovnu tehniku. Idealna prilika za one koji žele malo više od klasične rekreativne ture! Dođite da zajedno uživamo u prirodi, druženju i zdravom načinu života!
Napomena: Neki manje bitni detalji (formalni, kotizacija, računi, telefoni…) su izostavljeni.
Ovo kao da je neko pravio po mojoj meri, odmah sam se prijavio.
Bajkenhajk je verzija Gravelijade, ali na Beljanici
Upravo ovako, zapravo slično je zamišljena bila i Gravelijada VŠ2025 koju smo uspešno realizovali ovog proleća u Vršcu (fotografije na: GDrive). Bajkenhajk je verzija Gravelijade koju su smislili momci iz Cherokee Cycling Club-a Svilajnac i odvijaće se na Beljanici.
Kako sve počinje u 10 sati trebalo je otići dan ranije i obezbediti prenoćište. Vodopad Veliki Buk ili Lisine, Resavska pećina, Strmosten sve je to tako blizu i atraktivno, a moguće je naći i smeštaj svake vrste. Tražio i tražio i našao, Etno kuća Malajac, deluje bajkovito, rezervisao sam dvokrevetnu sobu sa bračnim krevetom i pogledom na jezero. Na putu do smeštaja posetio sam istorijski kompleks Šančevi na Ivankovcu. Zanimljivo mesto, posebno zato što je prilično mirno, koliko-toliko uredno i moguće je napraviti malu pauzu, čak i saznati nešto o našoj istoriji.
Nešto kasnije skrenuo sam na lošiji lokalni, asfaltni i konačno na još lošiji zemljani put koji će me nakon 6 km dovesti do smeštaja. Kakav put, Google Timeline je ocenio moje kretanje kao Motorcycling 😊. Etno kuća je samoodrživa. Struja je solarna i iz vetroelektrane, voda iz bunara, a smeštaj je u tri-četiri bungalova, skromno, ali adekvatno opremljena. Jezero je veštačko, ne preterano veliko, ali uređeno, može da se peca, pliva (mada je voda neprivlačna). Vlasnici su kao što bi se i dalo očekivati, fanatici. Imaju neku ekipu sa kojom će kasnije uveče peči neko prase ili sl. WC je poljski a tuš kabina improvizacija koja obezbeđuje tuširanje ali sa minimumom privatnosti. Najbolje od svega je da je fantastičan pogled na dolinu sa zaravni na kojoj se nalazi kompleks.
Prva vožnja po obroncima Beljanice
Dan pre Bajkenhajk avanture predviđeno je u planinarskom domu, odakle ćemo sutra krenuti, preuzimanje startnog paketa (majica, voda, mapa…). Planirao sam da tamo odem autom, posetim vodopad… ali nije mi se lomatalo po onom lošem putu. To je na nekih 30 km, rekoh sebi idem biciklom. Leto je, dug je dan, a i temperatura je bila baš prijatna. Pitao sam da izađem na drugu stranu puta i napravim neki zamišljeni krug, ali… svelo se na: kod plavog traktora skreni desno, pa vozi do mosta, ali pazi da ga ne promašiš, on je levo baš se i ne vidi… Ah, hvala. Idem odakle sam i došao. Pokazalo se da je biciklom još teže proći već spomenutim putem, šljunak, blato, ali kada sam izašao na asfalt sve je bilo OK.
Prelepa vožnja do Lisina. Upoznao sam organizatore, pokupio startni paket i pošao nazad istim putem.
Kako to već biva, put je bio odličan u ovom delu i vozio sam, vozio i nakon nekog vremena shvatio da mi je nešto nepoznato, lep predeo, ali ovuda nisam prošao u dolasku? Baš tako, promašio sam most koji se nalazi sa desne strane i baš se i ne vidi (ne, nije to onaj iz ranijeg objašnjenja, neki drugi je). Sve u svemu, dobrih 70 km vožnje i sumrak je već tu.
Brzinsko tuširanje, voda je nepodesiva, hladna iz bunara, vrela iz solarnog bureta. Postavio sam neku večeru, muvaju se okolo neka deca i jedan klinac mi priđe. Nudim mu keks, bananu, a ne, on bi sendvič. Dozivaju ga roditelji, ja kažem, neka, ako mu je lepo sa mnom. Podelismo tako i slano i slatko, zaboravih mu ime… Internet je nikakav, malo se muvam po i oko bungalova i u devet u krevet. Ne baš bukvalno.
Dan za Bajkenhajk
Lepo jutro u Bigrenici, mir, tišina, sunce se pojavljuje. Bicikl na auto i pravac Planinarski dom. Gužva je, malo priče, dogovora i krenusmo na vreme. Lepa je staza, priroda fenomenalna, vreme idealno, baš za uživanje. Pešaci su pošli na svoju stazu, biciklisti malo okolo.
I pored više puta ponovljenog: obavezno je pratiti i poštovati vodiče tokom cele akcije, nakon pola sata javljaju se oni kojima je kretanje sporo, te počinju da prednjače, a ubrzo nam i nestaju iz vidokruga. Onda je konstatacija da su neki zakasnili i da bi bilo dobro sačekati ih, javili su se vodiču (telefonom). Stajemo i čekamo… Nakon 10-ak minuta stižu! Ne mogu da verujem šta sledi: nije trebalo da nas čekate, mi smo namerno zakasnili da ne bismo išli polako, a sad ćemo požuriti. Vidimo se na pauzi kod…
Krećemo na dug uspon, čak sam i ja sa e-bike morao na nekim mestima da guram uzbrdo, ali to je bilo očekivano. Međutim, sledi ubitačan spust. Meni možda tako deluje, ali mnogi od prisutnih su sa oduševljenjem krenuli u vratolomiju. Na nekim mestima je bilo stisni zube i kako ti bude, a svakako sam propustio gotovo sve kojima je moje kretanje bilo presporo. Par nas je ipak sa rezervom stiglo na ranije pomenuto odmorište.
Dobra organizacija, sačekali su nas volonteri Prve pomoći Crvenog krsta Svilajnac sa vodom, slatkišima, voćem… za osveženje. Odmorili smo lepo, ali i razgovarali. Tu shvatam da je ovaj spust bio mačiji kašalj. Nakon uspona na Beljanicu sledi nam mnogo duži i nezgodniji spust. Bilo je reči na početku da se i pešaci tu pripreme i dobro drže za… ne znam već šta. Malo se raspitujem da li postoji neka alternativa. Nisam fanatik baš…
Nisam baš dobro uradio domaći na temu Bajkenhajk
Biće da nisam baš dobro čitao obaveštenje organizatora Bajkenhajk, moja greška: „Tempo je lagan i prilagođen grupi, ali teren nije bezazlen – očekuje te duži uspon i jedan strmiji spust koji traži pažnju i osnovnu tehniku. Idealna prilika za one koji žele malo više od klasične rekreativne ture!“ ili sam loše razumeo?
A, evo novog iznenađenja. Stižu fanatici nad fanaticima tri-četiri momka, koji su nam dali još više fore, ne bi li se punom brzinom spustili niz onu prethodnu padinu. Opremljeni su kacigama, štitnicima za kolena i laktove. Jedan od njih je baš dobro pao. Ima krvi po njemu, iznenadilo ga. Ekipa iz Crvenog krsta pokušava da malo interveniše na njegovim ozledama, ali on samo odmahuje, ma nije to ništa.
Uglavnom, pokupio sam informacije da postoji obilazni put, ali trebaće mi više vremena. Umesto 7km spusta trebalo bi da vozim 20 i više kilometara. Ajde prvo da se popnemo na Beljanicu (1339 mnv – metara nadmorske visine). U opisu na Guglu piše: Uspon se često izvodi iz pravca Lisina (oko 350-450 mnv), savlađujući visinsku razliku od skoro 1000 metara. E, tu je predviđeno da se vratimo, spustimo. Gotovo da sam već odlučio da ja neću!
Krećemo na uspon (znači, iz suprotnog smera i sad već na nekih 900 mnv) i ovde se grupa definitivno razbila. Prilično je strmo, niko ne čeka drugoga, praktično svako vozi za sebe, osim nekih manjih grupa od po dvoje-troje vozača. Struje u mojoj bateriji ima dovoljno da i ja malo požurim kako bih kasnije mogao da produžim putovanje.
Lepo je na vrhu, zaista kao da se vidi cela Srbija. Fotografisanje, selfi…
Nema smisla da čekam druge, mada je već dosta njih na vrhu. Krećem okolo-naokolo.
Preko preče, a da li je naokolo bliže?
Krećem se putem koji je širok, sve vreme me vodi kroz šumu, ali nasut je krupnim kamenjem, šoderom, tucanikom. Spust me asocira na spust sa Tare 2023. godine (https://biking.rs/biciklom-po-tari/) kada mi je i sic na biciklu pukao od truckanja. Vreme je divno, ovakva vožnja je za mene malo više od klasične rekreativne ture ili strmiji spust koji traži pažnju i osnovnu tehniku. Nema tu nekog saobraćaja, na par raskrsnica mala dilema kuda da krenem, susret sa grupom drvoseča, lepo mi je. Uskoro me pretiče i Lada Niva i još neka vozila sa volonterima Crvenog krsta. Vozač Nive me pozdravlja, on mi je objasnio kojim putem i kuda da se krećem, čak mi je i neku dovoljno dobru mapu za ovo kruženje dao.
Nakon sat vremena, jedne, a možda i dve pauze već postaje pomalo dosadno i naporno. Šake bride, čitavo telo je razdrmano, ali sam sam izabrao. Adrenalin na max. Verujem da se ovako osećaju oni majstori što po čitav dan vibro bušilicom seckaju asfalt za neke radove, a čiji rad i buka kompresora nas nedužne građane isteruje iz pameti.
Kraja nema, nikad da se pojavi taj obećani asfalt koji će me vratiti na početak Bajkenhajk avanture. Nakon dva sata i 20km truckanja spas, asfaltni put!
Još nije kraj, asfaltom se treba voziti još 12km. Sve u svemu onih 7km spusta sam pretvorio u 32km, zapravo 25km više, ali ne kajem se. Bicikl u turbo mod i prosečnom brzinom od 26km/h stižem na ručak u Planinarski dom Beljanica/Lisine. Dobar pasulj, podela medalja i sve u svemu nisam okasnio, ali jesam umoran.
Bajkenhajk je završen, odmaram se, pakujem i svakako zadovoljan krećem svojoj kući.
Beljanica, 28-29.06.2025.