Tuzla i 12. Tuzlanska biciklijada jedno su od najlepših iskustava leta ’24-te. Kada sam video poziv na ovu biciklijadu, setio sam se da sam rekao da mi je želja da učestvujem na što većem broju biciklijada u Srbiji (i šire). Tuzla je dovoljno šire. Kada sam pogledao snimke sa prethodnih biciklijada pomislio sam ovo se ne propušta. Pitao sam Nevenu da li bi mi pravila društvo i pošla sa mnom. Rado je prihvatila!
Komentarisala je „Opa, cela Tuzla jednu kozu muzla“ i link za spot Zdravka Čolića – Čaje Šukarije. Na šta ja odgovaram „Vidiš, zanimljivo šta je tebi asocijacija… meni je Tuzla uvek asocijacija na so. Tamo je bio najveći SFRJ rudnik soli i svi smo je jeli…“. Kako god bilo, prijavili smo se na Tuzlansku biciklijadu.
Na putu za Tuzlu
Dva bicikla su na krovu Pande. Odlučili smo se za lakšu varijantu (bez baterije i asistencije), vozi se samo 14 km. Putujući slušamo Zdravka:
Ponekad kao pod narkozom
Sanjam kako putujem vozom
Prvo ide, Sarajevo, Skoplje
Preko Kraljeva, Niša i Valjeva
Onda Split, pa onda Rijeka
Preko Pule i Osijeka
Sarajevo, Zagreb, onda Beograd
Pa tek onda Novi Sad
Sarajevo, Beograd preko Tuzle
Cijela Tuzla jednu kozu muzla
Preuzeto sa: https://genius.com/Zdravko-colic-caje-sukarije-lyrics
Asocijacije samo naviru, nomadski život… moja česta putovanja vozom i prisećanje na jedno davno putovanje. Nakon odsluženja vojnog roka, 1985. godine putovao sam kroz Jugoslaviju vozom, obilazio sam svoje prijatelje iz vojske. Niš, Skoplje, Kosovo Polje, Zelenika, Kupari, Mostar, Pula, Ljubljana… tako je nekako izgledala moja ruta. Svratio sam i na more kod Vrščana u Zelenici i Kuparima. Dobra, stara vremena. A sada nosimo pasoše, mada može i ličnom kartom da se uđe u BiH, ali moja je baš u postupku produženja.
Na ručak svraćamo u Loznicu kod familije, više puta je ovo bila prolazna/dolazna stanica za moja putovanja biciklom. Lepo nam je u Loznici, ali treba stići u Tuzlu. Vreli avgust nezgodan za putovanje, a put ka Tuzli baš nije najbolji. Jedan deo je šuma, brdo i tu uživamo u hladovini i nešto nižoj temperaturi.
Tuzla prvi utisci
Usput se putem interneta upoznajemo sa gradom u koji dolazimo. U kotlini je između planina, treći grad po veličini u BiH, oko 80.000 stanovnika. Više od tri četvrtine stanovnika se izjašnjava kao Bošnjaci, a samim tim je i muslimanska veroispovest dominantna. Na prvi pogled deluje prilično urbano, ali nam se posebno dopada činjenica da je grad prilično zelen. Dosta je drvoreda, parkova i sl.
Smeštaj koji smo odabrali je odličan, ali nismo bili svesni da je praktično na brdu. U Vršcu bi to bilo kao da je kod Slaviše, odnosno kod crkvice. Lepo je i da je na 1,5 km od centra, ali uzbrdica je takva da se nećemo šetati gore-dole. Booking napominje da razdaljina računa vazdušnom linijom, tako da… Posle vožnje u vrelom autu tuširanje bi dobro došlo, ali konstatujemo da nema vode. Gazdarica je iznenađena, čitamo da je došlo do kvara i da vode neće biti do sutra u podne. Pomišljamo da menjamo smeštaj, ali… stižu baloni vode, puna korita iz bunara u bašti kuće, ostaćemo ovde. Pogled je divan, sa jedne strane na grad, a sa druge na šumu, livadu.
Tuzla – petak uveče
Silazimo (bukvalno) u grad. Večeramo, po preporuci (Jotov, Dejan…) u Ćevabdžinici Limenka, ćevape u somunu. Gužva je. Krećemo u šetnju kroz centar grada. Nevena konstatuje Šta je ovo, kao da je neki Grožđebal? Zaista, mnogo je ljudi, čitave porodice, mladi, stari, deca… čak je i gradski park prepun. Neobično. Ne dešava se ništa posebno, ali ovde je kultura večernjeg izlaska očigledno drugačija. Kafići su puni, ali opet je nekako mirno, nema galame, preglasne muzike. Prijatno za šetnju, sladoled i tradicionalne kolače, tipa baklave, tulumbe i sl. Nažalost, ne zasladismo se. Sladoled koji smo pojeli bio je nikakav. U letnjem bioskopu prikazuje se film paralelno sa manifestacijom Sarajevo Film Festival, koji je u toku. Umorni, krećemo u naš bezvodni smeštaj.
Subota u Tuzli
Muvamo se po smeštaju u iščekivanju vode koja je i pre predviđenog roka pristigla. Tuširanje, pa u obilazak. Vreo dan, Nevena bi na Slana jezera, koja se uvek navode kao glavna turistička destinacija u Tuzli. Gužva, preterana gužva. Nevena odustaje. Kasnije na ručak, večeru. Dooobro smo se najeli u roštiljnici „Čudesa od mesa“, a zanimljivo je da u Banatskom Novom Selu radi restoran pod istim imenom. Da li su u nekoj vezi? Vidim da ih ima i u Beogradu, Zagrebu, Smederevu, Jagodini… neka franšiza?
Uveče, ponovo gužva. Bezbroj ljudi, u parku koncert mladih. U pitanju je “Ethno” festival mladih koji su održali završni koncert (odličan video na https://www.youtube.com/watch?v=dbkTZwz4x-0). Istovremeno, tamo gde je juče prikazivan film danas je rok koncert u okviru „MC Ace of Spades – 13. moto party 2024“. Živo, živo i jako lepo.
Obzirom na etnički sastav začudilo nas je da je u jednom kafiću promocija vina. U kafićima se toče pivo i ostala alkoholna pića, potpuno standardna ponuda. Prisećam se boravka u Novom Pazaru, na pomen vina u restoranu konobar je Jelenu tako pogledao da je to zaista bilo neprijatno. Pri tom, restoran je nadomak Starog Rasa i manastira Sopoćani.
12. biciklijada u Tuzli
Kao što već napisah 12. Tuzlanska biciklijada je jedno od najlepših iskustava leta ’24-te. Po kasnijim procenama, 4.000 učesnika svih uzrasta. Organizacija besprekorna, policija odlično radi svoj posao. Bezbedna vožnja, dobra atmosfera, čak je i dan, u odnosu na prethodne, nešto prijatniji (ili je to utisak pošto smo bili na biciklima?). Treba pogledati neki od snimaka i/ili izveštaja i sve će biti jasno:
https://www.instagram.com/davors_life/reel/C_Gs-nbNm7k
https://www.bhstring.net/tuzlauslikama/tuzlarije/viewnewnews.php?id=118273
https://www.facebook.com/photo/?fbid=1278204470295677&set=pcb.1278221393627318&locale=sr_RS
Snimci, fotografije i izveštaji sve opisuju. Prezadovoljni, pakujemo bicikle i krećemo u Vršac.
Utisaka puna glava, a za to je zaslužna i dobra hrana
Sabiramo utiske i svraćamo u Loznicu da pokupimo slaninu iz Željkove mesare. Nema bolje. Pada mi na pamet i Đorđe Balašević – Al’ se nekad dobro jelo. U Loznicu putuje beli, švapski sir, švargla, a vraća se već spomenuta, slanina. Iz Sremske Mitrovice donosim dimljeni kačkavalj, iz Gaja stižu jagnjetina i jaja. Iz Makedonije donosimo bieno sirenje, turske kolače (baklave, tulumbe, urmašice, kadaif…). Vino iz Vršca putuje za Beograd, a u Vršac dolazi iz Rajačkih Pimnica (ili Pivnica). Tada mi pada mi pamet i gospodin Božović koji kaže: U Pivnice nosim švarglu, ovde je mnogo bolje prave, a iz Pivnica donosim u Vršac kulen, najbolji. (da ne bude zabune, ovde su u pitanju Pivnice, opština Bačka Palanka).
Zato i putujemo, da upoznamo druge gradove, ljude, kulture, a svakako i hranu i piće. Živeli!
Tuzla, 23-25.08.2024.