Oprostio sam se sa orlovima i stigao do manastira, koji je poznat i po najstarijem gnezdu roda na Balkanu (https://www.aa.com.tr/ba/balkan/kovilj-najstarije-gnezdo-roda-na-balkanu/1859733) putujući biciklom Na kraj sveta.
 |
 |
 |
 |
Vozeći se manastirskim putem, družim se sa gladnim rodama (sličnu scenu sam zabeležio i u https://biking.rs/pripreme-2019-vojvodina/). Predlažem Vam da pogledate kratak film.
Stižem biciklom Na kraj sveta – etno restoran na kanalu Arkanj (http://www.nakrajsveta.rs/). Restoran je u neposrednoj blizini Dunava, gde se veeelikim mrežama love iste takve ribe.
 |
 |
Pokušao sam da nastavim put uz reku, prošao ispod mosta preko puta Beške, ali zaista sam bio na kraju sveta. Zašao sam u Krčedinsku adu i jedino mi je preostalo da se vratim istim putem (što, poznato je, nerado činim).
Po prelasku auto-puta i nakon Gardinovaca, napuštam asfalt i uživam u vožnji po nasipu. Konačno doživeo sam i ono o čemu su mi često pričali. Srna mi je pretrčala put… a ja sam to zabeležio i nizom fotografija, prilično mutnim, ali…
 |
 |
Stižem do ušća Tise u Dunav i nastavljam uz Tisu ka Titelu. Ovde odmaram na obali nabujale reke, a na mestu ušća Begeja u Tisu. Kompletnu vožnju sam nazvao Bare i ritovi, a nepravedno sam zanemario i neka 3-4 velikih ušća na mome putu (koja ću pobrojati u rekapitulaciji).
 |
 |
Napuštam Titel i ponovo uz Tisu, ali sa suprotne strane, vraćam se na Dunav. Lagano putujem ka hotelu „Stari Banat“ u Opovu koji je sušta suprotnost jučerašnjem. Odličan hotel, jezerce uz njega, vrlo lepo uređeno, čisto, mirno…takvo je i čitavo Opovo. Sledi odmor.
Bare i ritovi 2020. (26.06.2020.)